„Не можемо да избегнемо питање – када на јесен будемо разговарали у Бриселу о будућности Украјине – да ли заиста можемо озбиљно да размотримо питање чланства земље, да започнемо приступне преговоре са земљом која је у рату“, рекао је Орбан.
Он је додао да је непознато какву ће територију имати Украјина на крају сукоба.
„Не знамо колика је територија ове земље јер још траје рат, не знамо колика је њена популација јер они беже. Mислим да морамо да одговоримо на веома дуга и тешка питања пре него што заиста одлучимо да започнемо преговоре о приступању“, закључио је Орбан.
КОМАНДАНТ НАТО СНАГА ДАО ИНТЕРВЈУ ЗА ИТАЛИЈАНСКУ РЕПУБЛИКУ: Окривио Албанце за све догађаје на јужној српској покрајини
Претходно је Европска комисија, у својим препорукама да се Украјини додели статус кандидата за чланство у ЕУ, поставила услов да земља мора да испуни седам услова како не би изгубила овај статус. Реформа правосуђа је најсвеобухватнија међу условима ЕУ: украјинска влада треба да реформише Уставни суд, доврши промене у Врховном савету правде и Високој квалификационој комисији судија и настави борбу против корупције.
Добијање статуса кандидата само је почетак прилично дугог пута ка придруживању ЕУ. Турска је кандидат од 1999, Северна Македонија од 2005, Црна Гора од 2010, а Србија од 2012. Хрватска је била последња земља која се придружила ЕУ 2013, што је процес који је трајао десет година.
МОСКВА ДАЛА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО СРБИЈИ: Шта значи овај повлашћени статус?
Извор: Политика.рс