Генерал Јубини је 2003. године био командант једне од најелитнијих италијанских специјалних јединица - 183. падобранског пука "Нембо" у саставу италијанског контигента мултинационалних снага Кфор. Тактички назив ове јединице на Косову је био "Оперативна група Аквила".
Захваљујући овим снагама спречен је егзодус Срба из енклава, али и заштићена Пећка патријаршија.
Због овог херојског чина, 2004. године Свети Синод СПЦ одликовао их је Орденом Светог Саве „Фолгоре биргаду“ која је припадала 183. пуку НЕМБО. То је био први пут да нека страна војна јединица добије орден СПЦ.
Генерал Јудини се присећа тих година, али и анализира актуелну безбедносну ситуацију, како у региону, тако и у свету.
Он 2024. годину на глобалном ниову оцењује као годином избора и сукоба.
“Ову, 2024. годину у суштини ће карактерисати политички избори који ће се одржати широм света. У ствари, више од половине светске популације биће позвано на биралишта. Поред европских избора - који ће сазвати око 400 милиона бирача - гласаће се и у неким од најмногољуднијих земаља света као што су Бразил, Индија, Мексико, Русија и САД. У 2024. би се садашњи сукоби могли проширити и ескалирати до све опаснијег нивоа, укључујући поморски саобраћај у Црвеном мору, где се ових дана дешавају напади Хута - савезника Ирана. Такође, постоји реална опасност од продужетка сукоба, на регионалном нивоу, због Хезболахових акција против Израела из јужног дела Либана. Међутим, такође се мора рећи да је ово подручје дуго било подложно тренуцима озбиљне кризе. На Далеком истоку на изборе ће изаћи и острво Тајван, које је под притиском Кине и где су ризици од сукоба готово трајни. И на афричком континенту постоје сукоби који ће сигурно трајати и можда се интензивирати 2024. године. Као што видите, ситуација са којом се суочавамо не води баш оптимистичним прогнозама”.
Да ли је свет ближи још једном великом рату. Видите ли мир?
Мислим да свет није близу још једног сукоба – Трећег светског рата – и верујем да морамо да будемо оптимисти у вези са тим. Не делим став оних који збир ратова који су тренутно у току сматрају светским ратом ниског интензитета. Снажно верујем у способност великих сила као што су Сједињене Државе, Руска Федерација и Кина да одрже ова „трења“ под разумним условима.
Шта мислите да су највећи безбедносни изазови на Косову 2024?
Што се тиче безбедности на Косову, верујем да су највећи ризици везани за политичко отврдњавање на обе стране. Нажалост, у северном делу и даље постоје јаке тензије које ће, надамо се, бити ублажене 2024. године. Морамо признати да тензије између српске и албанске заједнице на Косову могу букнути без упозорења и прерасти у озбиљне немире. У теоријском смислу, безбедност би требало да обезбеди Косовска полиција, Еулекс - цивилно и кривично правосуђе, и мултинационални војни контингент Кфор. У практичном смислу, веома је тешко довољно унапред предвидети локације и карактеристике протеста и нереда.
Генерал Улуташ, командант Кфора, недавно је описао безбедносну ситуацију на Косову као „мирнију, али и даље крхку”. Шта за вас као војника значи израз „крхка ситуација“?
Рекао бих да је реч крхка прилично добра да опише ситуацију која је тренутно релативно стабилна, али која би могла да се дегенерише за неколико сати. Израз “крхко” није војни термин, али командант Кфора је пронашао реч која описује ситуацију у несигурној равнотежи и увек у опасности од слома. Међутим, постоје знаци добре воље од стране Србије која је недавно дозволила да возила са косовским таблицама саобраћају на својој територији. Косовски премијер Аљбин Курти рекао је да ће усвојити исту меру за аутомобиле са српским таблицама који улазе на Косово. Наравно, ситуација је и даље веома сложена и постизање услова који задовољавају све стране је, по мом мишљењу, још далеко.
Због погоршања ситуације, Кфор и Нато су повећали број трупа, посебно на северу. Могу ли Срби сада да се осећају безбедно?
Као што сам већ рекао, ситуација је прилично компликована. Надамо се да ће распоређивање трупа бити одвраћање од избијања немира. Видљиво присуство војника Кфор требало би да одврати од провокације и акта насиља над српском мањином.
Како оцењујете положај српске заједнице на Косову?
Верујем да су Срби на Косову у веома тешком тренутку. Они сигурно имају право да живе тамо где су њихова традиција и њихови корени. Када је народ приморан да напусти своју земљу због услова који онемогућавају живот, то је увек трагедија. Са рационалне тачке гледишта, било би неопходно избегавати исељавање како се не би додатно осиромашио број становника, али, поред потребе да живе у мирнијој атмосфери, породице треба да имају економске и социјалне перспективе. Деци су потребне школе и будућност прилика за посао.
Вратимо се на ваше војно ангажовање на Косову. 2003. године били сте командант италијанског контингента Кфора на Косову. Шта је тада био највећи изазов за вас и ваше војнике?
Био сам на Косову 2003. године са својом јединицом, у ПИК-у. Одмах су ме запањиле природне лепоте региона и богатство цркава и споменика. Гледајући древна здања, осећао се дах историје и дубока религиозност српског народа. Одмах сам осетио дужност и одговорност да заштитим та места од сваке претње. Нажалост, на Косову не разумеју сви да је историјско-верско наслеђе културно богатство које превазилази политичку или верску припадност. У то време, Кфор се такође суочио са криминалом ниског до средњег интензитета који је био широко распрострањен у земљи. Надам се да је данас та фаза престала.
Шта је на вас лично оставило најјачи утисак у то време?
Пре него што одговорим на ово питање, желео бих да кажем да сам био на Косову 2000, 2001, 2002. и 2003. године у мисијама под командом Кфора. Морао са да ступам у контакт са локалним становништвом и сви су били веома пријатељски и поштени према мени. Срби су ме посебно импресионирали упорношћу са којом чувају своју традицију и своје богомоље. Имао сам велику част да упознам православног епископа Јована Ћулибрка, који је у то време био монах. Често је посећивао Пећку Патријаршију и ја сам се редовно састајао са њим. Од њега сам сазнао многе ствари о историји Патријаршије и њеном значају као верског симбола српског народа.
Недавно, када је померен споменик српским ратницима у Приштини, рекли сте да га треба вратити како би „душе ратника нашле мир“. То је учињено након притиска јавности. Колико је важно упознати историју једног народа и земље пре доношења оваквих одлука?
Познавање порекла и историје једног народа је од суштинског значаја ако желите да владате са равнотежом и поштовањем према души тог народа. Политички и верски екстремизам морају бити изостављени из деловања владе, која мора узети у обзир све различите осетљивости. Као војник, такође желим да истакнем да је поштовање према војницима који су погинули бранећи своју земљу основа свих људских цивилизација. Померање једноставне плоче може изгледати као гест од малог значаја за оне који не деле ове вредности. Али од велике је политичке важности ако је акција усмерена против оних који се сматрају непријатељима, чак и ако су већ закопани под земљом.
Извор: Косово онлајн
