Министар спољних послова Србије Ивица Дачић тада је приликом посете изјавио да његов долазак у Загреб представља снажну поруку о потреби разговора и редефинисања тренутних односа Београда и Загреба, док је и хрватски премијер Андреј Пленковић приметио да је долазак Дачића очито политичка порука и сигнал да се успоставе контакти у некој већој френквенцији него што је било у протекло време.
Шест месеци касније, хрватски премијер је посетио Србију, али не Београд, него Суботицу, а година се завршила тако што је Србија протерала једног хрватског дипломату због, како је наведено, кршења Бечке конвенције, на шта је Загреб узвратио истом мером. Односи Београда и Загреба су додатно назадовали, док до сусрета председника две државе никада није дошло.
Пуповац: Односи се нису кварили, али нису ни значајно напредовали
Говорећи за Euronews Србија председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац каже да што се тиче прошле године, односи између Србије и Хрватске се нису кварили, али нису ни нешто значајно напредовали. Одржавао се, како каже, постигнути ниво комуникације.
"Неких значајнијих побољшања у политичким односима није било, било је побољшања у виду друштвеног, јавног, културног, економског деловања, али у политичкој сфери није. Ми можемо да будемо задовољни чињеницом да није било погоршања, а истовремено примећујемо да побољшања нема нити у питањима решавања отворених питања која постоје између Србије и Хрватске", рекао је Пуповац.
Реч је о низу питања - избеглицама, суђењима за ратне злочине, несталим лицима, како и на који начин обновити политичко поверење између Београда и Загреба.
"То је наслеђени сет питања, а постоји низ питања које Србија и Хрватска нису озбиљније дотакле, а то су сарадња у различитим сферама економије, изградња инфраструктуре, очувања околине и нарочито сарадња у сфери образовања, науке што би било несумњиво од користи за земље попут Србије и Хрватске, а било би од користи и у смислу јачања европских капацитета у овом делу Европе", рекао је Пуповац.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Иако постоји сарадња међу мањинама, несумњиво је да ову сарадњу може угрозити политичка сфера.
"Између такозваног света живота и света власти политике не би требало да постоји тако велика удаљеност, тако велика отуђеност, поготово не би требало да постоји озбиљна захлађења која могу затровати хрватско српске односе", рекао је он.
Васиљевић: Оптимизам с почетка 2023. био без реалног основа
Главна уредница "Хрватске ријечи" из Суботице Злата Васиљевић каже за Euronews Србија да је прошло годину дана од великих прича о отопљавању односа између Србије и Хрватске и подсећа да је томе претходило раздобље од 2018. до 2023. када су односи између Београда и Загреба били на најнижем нивоу.
"Почетак 2023. дао је наду да ће се коначно нека отворена питања између Загреба и Београда почети решавати. Ја ћу само подсетити да је Влада Србије формирана у октобру 2022. године и да су први пут Хрвати из Србије добили свог политичког представника у Влади Србије што је свакако била нека прва назнака да Београд жели да гради неке боље односе са Хрватском. Затим се десио сусрет премијера Пленковића и Александра Вучића на маргинама сусрета у Давосу, већ поменути сусрет у Загребу, тако да почетак године јесте обећавао, али ево од јуна када су се Пленковић и Брнабић сусрели у Суботици чини се да неких помака у самим односима Београда и Загреба нема и да је онај неки оптимизам с почетка прошле године, ипак био без неког реалног основа", рекла је она.
Како каже, хрватска и српска мањина су на неки начин преузеле улогу на себе да буду мост сарадње између својих матичних држава.
"Уколико су односи Загреба и Беогада лоши, први који трпе те последице су Срби у Хрватској и Хрвати у Србији, стога жеља и иницијатива да они буду ти који ће подстакнути владе својих држава да почну да граде боље односе, решавају отворена питања, тако да мислим да та сарадња националних мањина функционише много боље него што функционише сарадња званичних држава", додала је Васиљевић.
Говорећи о реторици која се могла чути из Београда и Загреба, Васиљевић истиче да се мора разумети контекст и да је реч била о изборној години.
"У Србији је 2023. година била изборна година, а ова 2024. ће бити изборна у Хрватској. Када су изборне кампање онда се много тога ради другачије, реторика је мало другачија, односи Србије и Хрватске су ти који су у тим комбинаторикама за домаће изборно тело и тако ја тумачим то протеривање хрватског дипломате с краја 2023. у контекту изборне кампање која се тада дешавала у Србији", рекла је она.
И она напомиње да постоји низ нерешених питања.
"Питање несталих лица и даље јесте велики проблем, отоврено и нерешено питање између граница Србије и Хрватске, затим питање међудржавног споразума, ове године ће бити 20 година како су Србија и Хрватска потписале међудржавни споразум који је важан са српску мањину у Хрватској и хрватску мањину у Србији, јер по том споразуму српска мањина у Хрватској има гарантоване заступнике у Сабору, у питању су три заступника, реципроцитет треба да важи и за хрватску мањину у Србији али ево ни после 20 година се тај споразум не поштује. То су све отворена питања која ће морати да се ставе на сто уколико Београд и Загреб желе да поправе односе. Постоје тачке које могу бити тачке повезивања, али нажалост постоје и отворена питања, она се не могу стављати под тепих", истакла је.
Извор: Јуроњуз Србија
