Електрична столица се, као начин извршења смртне казне, током историје користила само у Сједињеним Америчким Државама и од 1924. године на Филипинима, а први човек који је на њој усмрћен, био је Вилијам Кемлер, осуђен због убиства ванбрачне супруге.
Настанак електричне столице вођен је жељом за модернијим и хуманијим начином извршења смртне казне у Америци. Њујоршки зубар Алфред Саутвик је 1881. године чуо причу о пијанцу који је додирнуо голе жице укљученог генератора и остао на месту мртав.
Иако је у почетку поменути зубар био шокиран, убрзо је дошао до закључка да би електрична енергија могла да се користи као алтернатива за смрт вешањем. Затим је одлучио да модификује зубарску столицу и почео је експерименте на животињама, уверавајући све око себе да је смрт изазвана ударом електричне струје веома брза и потпуно безболна.
Тако је електрична столица уведена у легалну праксу извршења смртне казне и први пут је примењена на Кемлеру 6. августа 1890. године.
Као хуманија метода, године 1977. уведена је смртоносна инекција, па се столица користила све мање. Иначе, и дан-данас је легална у Алабами, Вирџинији, Кентукију, Небраски, Тенесију, Флориди и Џорџији, док од свих наведених држава као једини начин извршења смртне казне постоји само у Небраски.
Прва жена осуђена на смртну казну била је Марта Плејс у затвору Синг Синг, због убиства пасторке Иде, у фебруару 1899. Казна је извршена исте године, 20. марта. Електрична столица у овом затвору је током времена добила надимак "Стара искрица“ и постала током деценија вероватно најпознатија од свих, због великог броја егзекуција током година.
Од 1890. до 2006. године, казна смрћу електричном столицом извршена је над укупно 4461 особом. У Сједињеним Америчким Државама казна је извршена над 25 жена у 20. веку, и над једном у 21.
Извор: K1 info
