НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО: Зашто је 2015. година најбоља до сада
Ове смо се године плашили новог хладног рата, распада ЕУ, Исламске државе и сукоба цивилизација, убеђени да свет још од краја Другог светског рата никада није био ближи катастрофи. Међутим, има статистичара и истраживача који тврде да је наш песимистички доживљај реалности последица сталног читања и гледања вести које су, по правилу, лоше. Испод медијског радара остало је да је човечанство у многим областима остварило значајан напредак, тврде они. Како пише "Атлантик", "трагични догађаји и беда ређи су у 2015. него икада раније и постоји сваки разлог да верујемо да ће их 2016. бити још мање". Далеко мањи број људи гладује данас него пре десет или двадесет година, додаје амерички магазин и наводи да је у 2015. било потхрањено 11 одсто светске популације, што је значајан напредак у односу на, на пример, 1990. годину када је гладовало 19 одсто становништва на Земљи. У ту причу се уклапа и податак Светске банке да је 2015. први пут забележено да је мање од десет одсто светске популације живело испод границе сиромаштва (1990. године тај постотак је био – 37). У последњих 12 месеци потврђена су само четири случаја еболе, док је 2014. од ове болести умрло више од 11.000 људи. Због усмерености наше пажње на ратове у Сирији, Ираку и Јемену, остало је незапажено да у последњих 365 дана у Африци није примећен ниједан случај дечје парализе. Сматра се да је болест данас искорењена свуда изузев у Пакистану и Авганистану. Заговорницима тезе да човечанство линеарно напредују иде у прилог податак да је ова тешка болест 1988. однела 350.000 живота. Према подацима УН, ниво смртности код деце преполовљен је у односу на онај од пре четврт века. Број деце којој пре 15 година није било доступно образовање био је 100 милиона, а данас – 57 милиона. На политичком нивоу постигнут је важан договор о нуклеарном програму између Ирана и Запада. На пољу екологије развијене и земље у развоју коначно су у Паризу потписале споразум о обавезном смањењу емисије штетних гасова. Интернет је доступан за 43 одсто планете, док је коришћење мобилних телефона свакодневица за 95 одсто светског становништва. Када је реч о људским правима, Турска је са хапшењем новинара сигурно назадовала. Стопа убистава у сталном је паду у западном свету, преноси "Слејт" и као пример наводи драстичан пад нивоа криминала и обрачуна банди у САД током деведесетих година, што је тренд који се наставио и данас. Ипак, овде треба бити опрезан. У Америци се и даље сваке године убије око 11.000 људи, од тога велики број њих у такозваним масовним убиствима (где страдају најмање четири особе), којих је последње године било 355 или један дневно. Такође, оно што се никако не уклапа у причу визионара светле будућности јесте број настрадалих од тероризма. Бушов рат против терора не да није стао на пут исламистима, већ је само повећао број њихових група, чланова и жртава. Док је на почетку новог миленијума бележено 1.500 терористичких напада, 2013. године их је било 10.000. Верује се да када се подвуче црта, 2015. година неће бити боља од 2014. у којој је забележен рекордан број жртава тероризма – 32.000, што је скок за 82 одсто у односу на 2013. Највећи број настрадалих од руке Исламске државе, Ал Каиде и Боко харама у 2014. били су житељи само пет земаља: Ирака, Авганистана, Сирије, Пакистана и Нигерије. Запад је те године у знатној мери био поштеђен крвавог пира екстремиста, али се и то променило. Терористи су поново почели да нападају Французе и Американце, стране туристе у Тунису и руске путнике у авиону изнад Синаја. Верује се да ће следећи извештај Института за економију и мир, такозвани Светски индекс тероризма за 2015. годину, дати за право онима који су ову годину доживели као јако лошу. После атака на Њујорк и Вашингтон, Лондон и Мадрид, Запад је годинама био миран, али су спектакуларни напади у Паризу на велика врата вратили тероризам у свест Европљана и Американаца. Коначно, после избора у Мјанмару, многи су пронашли потврду својих речи да се таласи демократизације настављају и да све мањи број људи живи у диктатурама и аутократијама. Још је рано судити о овој земљи, али за "арапско пролеће", које је требало да буде вал демократизације за обале Блиског истока, већ знамо да се претворило у катастрофу. Живот је тамо толико побољшан да је у 2015. одатле кренула сеоба народа због које ће и 2016. бити запамћена као година кризе без обзира на могућа медицинска, економска и друга велика достигнућа.
Бонус видео
Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
портала "Правда" као и ТВ продукцију.
Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.
Колумне
Слободан Рељић: Како се добија рат против друштвених мрежа
Истраживања показују да малолетници који проводе више од три сата дневно на друштвеним мре...
СИРИЈА ПОСЛЕ АСАДА: Нова нада или ирачки и либијски сценарио!?
Зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и његов тим игноришу израелску агресију?
Вероватно само лењи себи нису поставили питање: зашто нови шеф Сирије Мухамед ал-Голани и ...
Слободан Антонић: Да нас ситно не самељу
Блокадери, онда и данас, у персоналном смислу нису исти, али у структуралном јесу. Већина ...