Данас многи трговински ланци мењају своје планове када је у питању коришћење самоуслужних каса, сматрајући да технологија није испунила очекивања. Менаџери неких светских трговинских ланаца тврде да су одлуке о укудању донели због притужби купаца.

Тачније, купци много греше приликом коришћења, а то ствара губитке. Добар пример су воће и поврће, код којих купци морају одабрати између више сорти с различитим ценама, а често, случајно или намерно, пријављују другачије сорте од оних које су узели. Проблем постоји код наплате производа који имају старосна ограничења, као што су алкохол и дуван, јер наплату таквих производа опет мора да "одобри“ на самоуслужној каси неко од запослених.

Крађа као главна претња

Многи страни трговци наводе крађу као мотив за уклањање каса без особља. Подаци показују да трговине које користе технологију самонаплате имају стопе губитака двоструко веће од просека индустрије. Стручњаци кажу да је још један неуспех технологије самонаплате тај што у многим случајевима једноставно не доводи до уштеде трошкова којој су се компаније надале. Током времена су се развиле бројне технике варања. Неки артикли се не скенирају (па се ни не наплате), јефтинији производи се скенирају уместо скупљих сличне тежине, користе се и лажни бар кодови.

Купци су подељени око начина плаћања

Део преферира традиционалне касе јер вреднују више људски контакт и социјалну интеракцију. Додатно, у анкетама многи изјављују да на самоуслужним благајнама имају осећај како обављају туђи посао. 

Системи често "заблокирају“, што морају да исправљају радници који стоје око самоуслужних благајни и асистирају купцима. Многима је непријатније да затраже помоћ од запосленог него да чекају да касир/касирка све скенира и наплати.

Није необично да мане одређене технологије постану јасне тек када се она прошири и постане уобичајена. Али то не значи да ће она нестати, само да ће морати да се мења.

Извор: imovina.rs