Корак по корак, одлука по одлука, закон по закон и пракса која креира услове и начин живота Косова без било какве везе са Србијом. У јеку великих глобалних сукоба и лажног дијалога који једино Србима на Космету не гарантује ништа, ни бољи живот, ни политички статус, ни слободу а ни безбедност. Срби су прогоњени на целом Косову, а Север Косова претворен је у оно што су Украјинци правили у Донбасу: ред политике и забрана, ред бруталног насиља и убистава, наводи Џевад Галијашевић за ИН4С портал, поводом ситуације на Космету која из дана у дан постаје све напетија.
На ред је дошао и динар и сви разговори око тог питања своде се на причу о економским разлозима и интересима. Привидно, динар је манифестовао отпорнност на Косову, у срединама у којима живе Срби. Међутим, уредбом Централне банке Косова (ЦБК) готовинска плаћања и платне трансакције од 1. фебруара обављаће се искључиво у еврима, уз прелазни период за грађане како би се прилагодили измјенама. Једина валута дозвољена на Косову, укључујући и север, те делове у којима српска заједница чини већину, бит ће евро, што ће искључити динар из платног промета.
Власти Србије и цјелокупна јавност у Србији су схватиле да '’Косово'’, овим потезом, настоји обуставити дијалог и довршити прогон српског народа.
Срби у институцијама таквог '’Косова'’ имају о чудно мишљење које је изнео министар за заједнице и повратак у такозвану владу '’Косова'’ Ненад Рашић: „Постоје два начина да се примени одлука Централне банке '’Косова'’ (ЦБК) да једина валута буде евро, чиме би се укинула употреба српског динара. Једна опција је, како је рекао, да Централна банка '’Косова'’ постигне договор са Народном банком Србије о трансакцијама, а друга да банке које имају филијале на Косову* и у Србији омогуће дистрибуирање трансакције у еврима“. И тиме је прича о прекиду веза са Србијом и брисању трагова Срба на '’Косову'’ добила нови замах и нови изглед.
Србија има и друге могућности и пуно боље опције од ових о којима говори Вук Бранковић у влади тог '’Косова'’. А то је да ово питање посматра уско, као монетарно и економско, па да ограничи потпуно кретање робе из других држава према таквом '’Косову'’ и да казнене таксе које '’Косово'’, већ годинама примењује према роби из Србије, уведе и сама према свим добављачима из других земаља. Дуго задржавање туђе робе, непријатељски оријентисаних држава, нове царинске обавезе и нове таксе, које би се наплаћивале на силом успостављеној граници Србије и такозваног Косова, поправило би економску ситуацију и створило нови фонд који би представљао и био усмерен на пружање помоћи Србима на окупираној земљи, наводи Галијашевић.
Наравно, и потпуно затварање свих граничних прелаза, забрана проласка са документима тзв. Косова и замена испоруке робе том непријатељском режиму силом отетог Косова – уз прекид било каквог дијалога са окупаторима и њиховим слугама на '’Косову'’ те проглашење '’Косова'’ окупираном земљом. Иако делује радикално држава са интегритетом би морала размислити о свим опцијама и оваквим одговорима, које јавност очекује а шиптари већ одавно заслужују, сматра он.
Док се ватре будућег „ограниченог али крвавог сукоба“, у Босни и Херцеговини и на '’Косову'’ пале, јавља се дилема: јесу ли Бошњаци и Шиптари потпуно изгубили осећај за прилике на Балкану и могуће расплете кризе и српског трпљења – тачније да ли је Курти потпуно подивљао и полудио, или се дешава оно што сви виде а мало ко разуме. Јер све што се дешава, на Косову, нескривени је део америчке политике на Балкану и америчког односа према Србији, иако је сигурно повезано са судбином целог српског народа: и у Црној Гори, Републици Српској и целој БиХ. '’Косово'’ је било и остало амерички пројект и америчка војна база. Свакако да подршку свим радикалним мерама па и овој забрани динара на '’Косову'’ подржава историјски, „дежурни убица Срба“ Немачка и да све то раде Швабе у Европској унији и што награђују све Куртијеве мере, на разне начине; безвизним режимом и подржављењем Косова, наводи Галијашевић.
Он додаје да не постоји дилема да је немачка нација и држава опседнута мржњом против српског народа и због пораза у два светска рата и због начина на који су стварали и обнављали Југославију, као највећу препреку националном интересу Немачке, стратегији продора на Исток и економско политичкој вези Берлин-Истанбул-Багдад. Даље, наводи он, они се зато утркују и најгласније прете, галаме и хистеришу против Србије. Зато се гурају у први ред, да подрже сваку акцију насиља или понижавања Срба. Али, Немачка је данас геополитички бесни пас без зуба и Немачку, нико не треба питати ништа нити треба страховати од ње. Пријем у Европску унију је шарена лажа и бесмислено је поштовати Немачку и на коленима извршавати њене налоге. Немачка, као геополитичко страшило и вековни злотвор је коначно на крају свога значајног и утицајног положаја у глобалној заједници. Зато пре коначног пада Немачка жури да пројекат „Косово држава“, реализује што пре, како њој и целом Западу не би више висио над главом, као Дамоклов мач, кад год се помене међународно право и терироријални интегритет Украјине, док се цели Запад труди да свој ангажман представи као високи морал, сматра Галијашевић.
Истина је да стварни агресор на Србију преко '’Косова'’ јесу Сједињене Америчке Државе, а то значи и НАТО, Велика Британија и ЕУ; и Немачка и Француска; отприлике тим редоследом. Истовремено гурајући се на чело тог антисрпског покрета на Западу, Немачка жели код својих ЕУ-Бриселских сљедбеника очувати илузију њене важности по свим питањима уређења Европског континента и одржати привид властите улоге у настанку и постојању Европске Уније. Немачка је војни и геолополитички пацов који само грицка сир, који американци, као мамац стављају пред њу. Та држава је данас држава кукавичке политике и која све институционалне механизме користи да и њемачка нација коначно постане кукавичка нација и да јој никада више не падне на памет, да напада Велику Британију или Сједињене Америчке Државе.
А тек Курти, он јесте локални џукац, заражен геополитичким беснилом англо-америчког интереса и немачке политике, а то значи задужен да манифестује и усклади своје антисрпске нагоне са глобалном антируском оријентацијом и интересима Западног света. Сувише је Курти небитан да би у таквом пројекту био сарадник или службеник запада, већ у тој агресији, он представља тек малог кловна задуженог за слање најпрљавијих претњи и подузимање разбојничких и терористичких мера према српској сиротињи на Косову у складу са основним америчким циљевима. Што значи: разорити и поробити, што су Американци морали лично урадити са још 18. НАТО држава, затим конвертовати, американизирати, позападњачити и извршити пуну акултурацију као процес који су Украјини успели завршити за осам година а са Србима није ишло ни након Османских пет векова као ни након више од две деценије после разарања и окупације, наводи Галијашевић.
Сада су на реду оштрије мере а њих ће извршити човјек без икаквог војног и безбедносног искуства, човек који је повезан са тероризмом али и човек без војске.
Поред евидентног и прикривеног америчког насиља на '’Косову'’, оно ће, са албанском доминантном улогом увек бити само простор који није способан артикулисати амбицију да буде држава. Са постојећом политичком свешћу, од Тачија, до Харадинаја и Куртија, '’Косово'’ просто никада неће имати лидерство и елиту способну да артикулише било какву форму суверенитета, чак ни у односу на своје покровитеље; у односу на НАТО земље (САД, Велику Британију, Немачку или Турску).
Албанци или Шиптари на '’Косову'’ увек су, кроз историју, подржавали окупаторе (Османско царство, Италију, Немачку и НАТО) и зато никада нису страдали, чак су своју позицију користили да убијају, не само Србе као народ, него да убијају сваки траг српског народа на Косову, који открива колико дубоко и колико далек је српски идентитет и национални интерес укорењен на том тлу. Албанских трагова, старих петнаестак векова нема ни у Албанији а камоли на '’Косову'’. Сви стари споменици, манастири и цркве сведоче да друге културе и другог идентитета, који кроз историју гради и Косово и Метохију осим српског, није никада ни било. Зато, ће окупирано и силом одузето Косово, увек бити у политичкој контрадикцији две албанске тежње: да настави пркосити Србији као НАТО протекторат или да се припоји другој држави – Албанији и обнови, некадашњу фашистичку творевину, која у мислима и осећањима живи као идеја Велике Албаније. И једна и друга могућност су привлачна албанским политичарима на Косову, јер одвајају Косово и Метохију од историјске, културне, верске и политичке матице – Србије. У овој фази главни циљ је „Косово без Срба“. Ничим ометена производња и трговина дрогом те комуникација и сарадња са радикалним исламистичким елементима и терористичким организацијама у овој години, након укидања динара, представљаће још важнији стуб економског ослонца албанских елита и целе заједнице. Последице свих оваквих одлука несумњиво, ће бити стратешке и врло страшне па политички одговор на њих мора, коначно бити адекватан, закључује Галијашевић.
Извор: ИН4С
