Директорка Института за радиологију и онкологију Србије Даница Грујичић изјавила је данас да статистичка анализа броја случајева малигних болести за двадесетогодишњи период од 1999. до 2018. показује статистички значајан раст новооболелих од малигних болести сваке године, као и пораст смртности од малигних обољења упркос све савременијим терапијама које се примењују у Србији.
Она је то рекла на конференцији за новинаре у Медија центру у Београду где је, поводом обележавања 25 година од усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности УН, Иницијатива за утврђивање последица НАТО бомбардовања Србије 1999. представила јавности Декларацију о потребним мерама санације последица НАТО агресије на СР Југославију, пренео је Танјуг.
Грујичић је истакла да то, у апсолутним бројевима, значи да је од 19.000 оболелих у 1999. години број порастао на око 30.000 у 2018. и већ 40.000 у 2021. години.
"То су званични подаци регистра за рак који постоји на основу тога што су лекари и административци дужни да пријаве сваку болест. Значи, то није аутоматско бележење свих Це дијагноза што подразумева малигну болест. Даље, статистичка анализа смртности малигних болести у Србији је такође показала статистички значајан пораст. У апсолутним бројевима, то је око 12.000 у 1999. години до већ 15.000 у 2018. и више од 20.000 у 2021. Значи, ствар се убрзава", нагласила је Даница Грујичић.
Истиче да анализа смртности од малигних болести у Европи показује да је Србија на првом месту, а да никада оволико нових лекова није било.
"Никада нисмо имали оволики број машина за дијагностику и што је најважније, машина за радиотерапију. Значи, држава улаже у лечење, а нама смртност не опада. Ми то тумачимо агресивношћу тумора. Такође, када анализирате смртност од малих болести у Европи, на првом месту је Србија, на другом се смењује Хрватска, Црна Гора и Мађарска", навела је Грујичић.
Она каже да је убеђена да је нуклеарно и хемијско загађење из 1999. разлог зашто прва места у тој негативној статистици заузимају баш земље региона. Сем тога, како је рекла, примећен је велики пораст аутоимуних болести, и да је Србија једно време чак имала Републичку комисију за претерани замор.
"То су људи који имају симптоме различите врсте. Када тим људима урадите стандардне анализе, прегледате им тело, све је у реду, а заправо болују од аутоимуних болести у великом броју. За 2019. годину тај број је износио око 27.000, а да не говорим да их сад има бар дупло више, зато што се на те болести не мисли и потребно је урадити тачно одређене анализе. Можда у томе лежи кључ зашто ми имамо толико смртност и поред евидентно боље терапије", рекла је Грујичић.
Ризична група и деца ветерана
Она је нагласила и значај генетских болести и истакла да се мора радити на утврђивању здравственог стања војника који су били изложени дејству муниције са осиромашеним уранијумом.
"Такође морамо утврдити шта се дешава у деловима наше земље који су претрпели тешко хемијско оштећење, као што су Панчево, Бор, Крагујевац и Нови Сад, јер то су четири града који су по истраживањима УНЕП-а били проглашени 1999. године за небезбедне по живот", поручила је Грујичић.
Додала је да је јако важно утврдити какво је здравствено стање деце наших ветерана, који су били изложени том оружју, јер су одређени лекари који су пратили стање ветерана, посебно у америчкој војсци, покушавали да упозоре народ на велике генетске аномалије и болести које се јављају код потомака оних људи који су били изложени дејству осиромашеног уранијума.
"И на крају, стерилитет мушкараца и патолошке трудноће као последице нуклеарног и хемијског загађења, ту је тек потребна детаљна анализа, која је у овом тренутку без државе немогућа", поручила је Грујичић.
РАМА НЕ ПОПУШТА: Посетио Приштину - одбио сусрет са Куртијем
Извор: Рт.рс
