07-06-2024 23:10 Издвојено Свет Планета

Дуги низ година, италијански генерал Роберто Ваначи био је потпуна непознаница упркос својој славној војној каријери. Ако ништа друго, падобранац рођен у Специји био је познат само онима у војсци.

Његово учешће у ратовима у Ираку и Авганистану и интервенције против такозване Исламске државе учинили су га ратним херојем међу својим вршњацима. Данас је он водећи кандидат на европским изборима за десничарску странку Лига Матеа Салвинија и готово сигурно ће стићи до Брисела.

"Бићу независни кандидат који има свој идентитет и који ће се храбро борити да афирмише сопствене вредности домовине, традиције, породице, суверенитета и идентитета које веома делим са Лигом", рекао је Ваначи након што га је Салвини најавио као главни избор странке раније у априлу.

Међутим, његова транзиција од војника до политичара није била директна путања од униформе до одела која би се очекивала. Ваначи је доспео у врх јавне дебате прошлог лета када је објавио књигу "Ил мондо ал цонтрарио" (Свет наопачке) препуну екстремних погледа на жене, LGBTQ+ заједницу и имигранте.

Од‌једном нико није могао да престане да прича о њему. Књига је изазвала жестоке критике због свог хомофобичног и сексистичког садржаја, а бројне граматичке и правописне грешке исмејане су у домаћој штампи.

Без обзира на то, "Свет наопачке", која је првобитно објављена у малом издању, средином августа је постала бестселер, са више од 22.000 продатих примерака. До септембра, Ваначи, кога је издавач назвао "најпознатијим генералом Италије", био је на турнеји по земљи.

Књига је на крају продата у скоро четврт милиона примерака, а у марту је објавио наставак, "Ил coraggio винце" коју је промовисао заједно са својом предизборном кампањом.

"Успех Ваначијеве књиге је последица грешке (италијанских дневних новина) Ла Repubblica, која, уместо да ради оно што прогресивно оријентисана штампа обично ради – игноришући мисли својих противника – није могла да одоли искушењу да се руга аутору непријатне књиге", рекао је социолог и политиколог Лука Риколфи за Euronews.

"Буди свој, говори шта хоћеш"

Публицитетски трикови су стандардна карактеристика италијанске политике широм политичког спектра, и није неуобичајено да политичари користе бес као средство за мобилизацију подршке, чак и у вези са маргиналним или тривијалним питањима.

Раније у мају, Салвини и центристички кандидат Карло Календа јавно су се препирали око уредбе ЕУ која захтева да све пластичне боце имају чеп.

Ипак, Ваначијева привлачност не потиче од самих његових изјава, већ од уверења просечног Италијана да је слобода једнака здравом разуму и да ниједна тема не би требало да буде ван стола.

Бранећи своје речи једноставно потврђујући своје право да их изговори, генерал уновчава деценије рада популиста који су убедили многе гласаче да бити аутентичан значи моћи да кажеш било шта без икаквих последица – стил политике који је најближе повезан са Силвијом Берлусконијем.

Берлускони, медијски могул који се често означава као први европски популиста, био је стално присутан у италијанској политици од деведесетих до своје смрти у јуну прошле године. Док је водио сопствену партију Форца Италиа, сматра се заслужним за почетак каријере Салвинија и италијанске премијерке Ђорђе Мелони, који води десничарску партију Браћа Италије.

Иако је термин "берлусконизам" првобитно скован да опише предузетнички оптимизам свог истоименог лидера, он је од тада постао свеобухватни термин за ставове тврдокорне деснице и сумњиве праксе, укључујући наводне сукобе интереса, везе са мафијом, сексуално недолично понашање и корупцију, наводи Euronews.

"Берлусконијеви ТВ канали су свакодневно имали важну преваспитавајућу улогу о људским односима — међуљудским односима, сексуалним односима, породичним односима. Дакле, сада имамо Ваначија који говори људима оно што су већ научили током година путем ТВ-а", рекла је за Euronews Надиа Урбинати, професор политичке теорије на Универзитету Колумбија.

"У име онога што је 'природно', они су продавали понашање које је често увредљиво према имигрантима, хомосексуалцима и 'неприродним' облицима породица. То је једна врста реакције против политички коректног менталитета: Коначно можемо отворено да кажемо у јавности шта мислимо без икакве контроле или провере, јер то је људски живот", објаснила је она.

Ваначи је једноставно најновија итерација вишедеценијске промене у којој су бирачи ти који обликују позиције политичара, а не обрнуто, рекла је Урбинати.