ЈЕДАН МЕЈЛ

Недавно, поводом текста „Доба антиломпаризма“, добих, од једног старог саборца, овакав мејл:“Апропо „антиломпаризма“, замењујеш тезе, мој Владимире. Не ради се о Ломпару против Вучића. Сваку Ломпарову реч бих и ја потписао. Али, у овој констелацији побуњених снага, уз ове изворе финансирања, Ломпар нема никакву шансу већ само несвесно служи као мамац, у било каквом исходу револуције. Ради се у ствари о Грухоњићу против Вучића, о једном еврозлу против другог еврозла. Које од два зла је горе? Мислим да се одговор сам намеће.“

Већ сам рекао, и понављам – скоро да нема зла које Вучић није учинио Србији и њеним грађанима, а које би остало за Динка Грухоњића, новог Ненада Чанка, коришћеног као Вучићево страшило кад год треба помислити:“И од зла ( Вучића ) има горе ( Грухоњић )“. 

ВУЧИЋ ДА ОДЕ, ЛОМПАР ДА НЕ ДОЂЕ

Али, да се вратимо Ломпару. Ових дана га је у ЕУ парламенту поменуо хрватски ЕУрозаступник, Давор Иво Штир, упозоравајући да није довољно да Вучић  оде – треба спречити Ломпара да дође. Ево шта он каже:“Проблеми у Србији су пуно дубљи, они су структурни и они такођер обухваћају дио опорбе и студентског покрета. То је постало очито још у липњу на великом митингу у Београду. Радио Слободна Еуропа је окарактеризирала тај протестни скуп с овим насловом - Национализам надјачао борбу против корупције. То се видјело и кад је професор Мило Ломпар са Свеучилишта у Београду поновио готово све постулате великосрпске националистичке идеологије“. (1)

Баш тако, и баш у ЕУ парламенту.

УНУК ЛУБУРИЋЕВОГ САБОРЦА

Рекли бисмо да је Штир леви либерал, коме смета национал – либерал Ломпар. Али, није – овај ХДЗ јуришник је усташа по бекграунду, а и по србофобији. Читам и преписујем:“Штир је рођен 1972. у Аргентини, у Буенос Ајресу, а наводи се да је потомак политичких емиграната који су у Аргентину дошли после Другог светског рата. "Његов деда Иван Штир био је пуковник усташке војске и помоћник Вјекослава (Макса) Лубурића, а деда по мајци Милорад Лукач био је један од водећих емигрантских политичара Хрватске сељачке странке", пише на сајту "Википедије". Председник Хрватске Зоран Милановић је 2021. у Вуковару споменуо Ивана Штира, називајући га "чепинским убицом и ратним злочинцем". То унуку, ипак, није сметало у политичкој и дипломатској каријери.“(2)

Дапаче, рекли би Хрвати! Oн, усташко унуче са педигреом, био је и министар спољних послова Хрватске, него шта! 

Дотични је увек и свагда против Срба, а „Косоварима“, некада званим Шиптари - Орловићи, важан је лобиста.(3) Уједињује их мржња према свему што је српско, такозвана усташко – балистичка мржња са ЕУ шлагом.  

Да је деда и у емиграцији био сарадник Лубурића, да се видети из приложеног, са све фотографијом. (4) 

Усташки унук добро зна да је „теразијски Мило“, по оцу пореклом са Цетиња, у исти мах и Јагодинац – Србијанац по мајци, и да су Црногорци и Србијанци један народ. То су, како каже професор Ломпар, знали и Лубурићеви бојовници, када су у Јасеновцу заклали Црногорца Павла Ђуришића и Србијанца Драгишу Васића. 

ОПАСНИ ИНТЕГРАЛИЗАМ

Ломпар је опасан непријатељима Срба као интегралиста у духу Јована Ристића, о чијем српском становишту је записао:“ У случају српског народа, неопходно је да очврсне културна свест о полицентричном интегрализму. То значи да културолошке и регионалне разлике, које проистичу из живота у разнородним околностима, треба уградити у интегралистичку свест. Неопходно је раздвојити свест о разликама од свести о ексклузивизму. Јер, свест о ексклузивизму носи потенцијал да се претвори у свест о аутономији и, последично, прерасте у свест о сепаратизму. Тако се из аутентичне подлоге једне нације образује неаутентична и деформисана подлога синтетичких нација. Полицентрични интегрализам препознаје разлике историјских садржаја, не уклања њихове јачине и дејства, али присваја њихов смисао и шири га на целину, утискује их у свој лик, стварајући свест о целовитој судбини српског народа.“(5)

Без те целовитости, нема ни националне заједнице.

НА ТРАГУ ЈОВАНА РИСТИЋА

Са Ломпаром, који је, у овом тренутку, на удару напредњака, другосрбијанаца, усташке унучади – али не само њих – збива се оно што је професор писао о случају Јована Ристића:“Незадовољство његовом политиком претварало се у негативно процењивање његове личности. Тако је описиван као надмен, уображен, охол, хладан и неприступачан. Одиграо се процес злокобан по српску културу: уместо да се препознају садржаји политичког мишљења и делања, размере личности која их носи, све бива потиснуто произвољним утисцима о човековом карактеру. Тиме се персонализација појављује као замена за разумевање друштвених и историјских кретања. Нема лакшег пута да се безначајно наметне као важно.“(5)

Што нам се, од 2012. до 2025.године ( до када, бре, више? ) и десило.

ТЗВ. „МОРСКЕ ТЕМЕ“ 

И ми живимо у безначајном као у важном. То је Вучићева кловнократија, која је постала пендрекократија, са тенденцијом ка танатократији. А неки наши мудраци се баве кризом насталом између Тајвана и Кине, и Лулом да Силвом, и Мадуром, и деколонизацијом Африке, а све у оквиру пројекта „Осми спутњик“ ( све може да се прича, само Вучића не помињи ). Једном речју, како рече Нушић у „Аутобиографији“, „осми спутњици“ покрећу, увек и свагда, теме каква је „Бифуркација Патагонаца у односу на осцилацију Ескима“. А напољу криминалци и полицајци ( не сви, не сви полицајци, наравно ) туку оне који траже да се Србијом влада уставно и нормално. Пре свега нашу децу, наше студенте.

А Мило Ломпар подржава студенте. И ја му заиста верујем. 

УПУТНИЦЕ ( 11. 9. 2025)

1. vijesti.hrt.hr/eu/srbija-19-12326634
2. www.nspm.rs/hronika/rt-ko-je-davor-ivo-stir-novi-sef-delegacije-ep-za-odnose-sa-bih-i-kosovom-deda-ustasa-pomocnik-luburica-fan-ndh.html
3. www.kosovo-online.com/vesti/kontekst/ko-je-ko-davor-ivo-stir-evroposlanik-unuk-ustaskog-pukovnika-i-tvrdo-krilo-hdz-30-9
4. otporas.com/pismo-maksa-luburica-12-1-1967-slucaj-pukovnika-stira-i-generala-maksa-luburica/
5. https://iskra.co/kolumne/jovan-ristic-i-srpsko-stanoviste/

Извор: Правда