У источној африци дестилатори немају ни лулу ни табарку, а нису ни од бакра. Иако много простији и јефтинијих од српских традиционалних дестилатора добро раде посао.
Један такав десилатор у руралном подручју Уганде састоји се о велике двоструке посуде која може да буде земљана или метална, а у овом случају је комбинација метала уграђеног у глинени казан. Када се у казан сипа комина односно смеса од ферментисаних житарица или биљака, у горњи део двоструког казана ставља се још једна празна посуда која не затвара отвор тотално већ дозвољава пари да пролази, а онда се све то поклопи са још једном посудом у којој је хладна вода. Око врха казана се обмота мокра хрпа да спречи испаравање алкохола напоље.
Смеса се лагано загрева, алкохол испарава у гори део посуде, где се кондензује са доње стране посуде са водом и капље у посуду која се налази испод ње. Када вода у горњој посуди буде врела ракија, односно чанга како је називају у источној Африци је спремна за испијање.
Слични системи за дестилацију постоје и у неким азијским земљама па се верује да је ова метода “увежена” у Африку током ере колонијализнма јер су европске земље доводиле на афричке територије и војнике и друге раднике из колонија у Азији.
Ако вам се овај текст допао погледајте и текст о занимљивом покушају једног механичара да отвори фабрику аутомобила и Кенији ОВДЕ.
Извор: Правда
