Pravda

Na osmom sastaku Saveta bezbednosti o Ukrajini za manje od tri nedelje zapadne zemlje su se prošle noći trudile da pokažu diplomatsku izolovanost Rusije oko Krima, mada Savet bezbednosti ne može da deluje zbog mogućnosti Moskve, kao stalne članice, da uloži veto. Ruski ambasador Vitalji Čurkin ponovo je bio usamljen u odbrani akcije svoje zemlje na Krimu. On je počeo govor tako što je pozdravio sporazum koji prethodnog dana potpisao ruski predesdnik Vladimir Putin kojim se Krim proglašava delom Rusije, i rekao da se tim sporazumom poštuje volja naroda Krima i da je on u skladu s međunarodnim pravom.  - Juče se zaista dogodilo nešto istorijsko - ispravljena je jedna istorijska nepravda, izjavio je Čurkin. Američka ambasadorka Samanta Pauer rekla je da SAD odbacuju "rusku vojnu intervenciju i otimanje teritorije Krima". Ona je upozorila da su SAD i njihovi saveznici koji su uveli sankcije Rusiji pre dva dana, spremni da preduzmu dodatne korake ukoliko se nastavi ruska agresija ili ruske provokacije. Samanta Pauer je takođe uporedila rusku aneksiju Krima s krađom: "Lopov može da ukrade imovinu, ali to ne daje lopovu pravo vlasništva", rekla je ona. Ruski ambasador je uzvratio rekavši da je "potpuno neprihvatljivo i čuti te uvrede za našu zemlju".  - Ukoliko delegacija SAD očekuje našu saradnju u Savetu bezbednosti po drugim pitanjima, onda gospođa Pauer to mora vrlo jasno da shvati", ali dok je Čurkin to govorio, Pauer je već otišla i prepustila vođenje sastanka svom zameniku. Čurkin nije objasnio na šta misli, ali SAD i Rusija su ključne zemlje u naporima za uspostavljanje mirovnih pregovora oko Sirije, a takođe su obe uključene u pregovore s Iranom oko njegovog nuklearnog programa. Dok je sastanak još bio u toku, generalni sekretar UN Ban Ki Mun krenuo je na put u Rusiju i Ukrajinu u nastojanju da nađe diplomatsko rešenje krize. Ban Ki Mun sastaće se s predsednikom Vladimirom Putinom i drugim zvaničnicima danas u Moskvi a zatim će u petak u Kijevu razgovarati s prelaznim vlastima te zemlje, navele su UN. U Savetu bezbednosti je takođe govorio Ivan Šimonović, pomoćnik generalnog sekretara UN za ljudska prava koji je izrazio posebnu zabrinutost za bezbednost Tatara i drugih etničkih manjina na Krimu. On je ukazao na nestanak krimskog tatarskog aktiviste posle učestvovanja u protestu 3. marta, i rekao da je taj čovek nađen mrtav 16. marta i da je na njegovom telu bilo ozleda. Šimonović je najavio da će UN u UKrajinu poslati 34 zvaničnika za nadžor ljudskih prava, i da ta ona treba da bude tamo do sutra. Rekao je da nije mogao da poseti Krim jer su tamošnje vlasti odbile da prime njegovu misiju ili osiguraju njenu bezbednost dok nije bilo prekasno, ali je rekao da je razgovarao s predstavnicima raseljenih Tatara i žrtvama nasumičnih hapšenja, mučenja i drugih kršenja ljudskih prava. Čurkin je odbacio Šimonovićeve procene kao "jednostrane". Čurkin je takođe rekao da su snajperisti, a ne ruski vojnici, krivi za ubistvo jednog ukrajinskog vojnika i jednog nenaoružanog člana lokalne birgade za samodbranu na Krimu u utorak, i rekao da su oni bili namerne mete da bi se izazvali sukobi. Izvor: Kurir