Pravda

Već mesecima građani sa strepnjom iščekuju nova poreska rešenja. Prave se računice potencijalnog poskupljenja. Lokalne samouprave su dale okvire za mogući procenat uvećanja računa. Od do. Problem je u tome što niko sa sigurnošću ne zna u kojoj će kategoriji „od do“ i biti. Većinu Beograđana čeka neprijatno iznenađenje. Privremeni organ prestonice dao je mogućnost poskupljenja do čak 80 odsto. Tako neko ko živi na Dorćolu u stanu od 40 kvadrata, umesto 7.500 dinara, platiće bar 50 odsto više. Najbolje će proći vlasnici stanova na periferiji grada jer njihov račun neće biti veći više od 30 odsto. Za stanovnike centra grada važiće drugačija računica. Snežana P., koja živi na Dorćolu u stanu od 42 kvadrata, već sada strepi od dobijanja novog rešenja za porez na imovinu. - Kako sam shvatila, najviše će plaćati oni koji žive u prvoj ekstra zoni. Ja još ne znam da li moj stan pripada toj kategoriji. Do sada sam plaćala porez 7.500 dinara i, ukoliko upadnem u prvu zonu, to znači da ću ubuduće plaćati 13.500 dinara - kaže Snežana. Ni Kragujevčani nisu mnogo bolje prošli, njih očekuju uvećani računi do 35 odsto. Lokalne samouprave u Novom Sadu i Čačku dozvolile su maksimalno uvećanje do 20 odsto, Nišu 25, Užicu 15, a u Subotici do sedam odsto. U Novom Sadu, gde sada umesto četiri postoji pet zona, porez za stanove u centru biće dva i po puta veći nego na periferiji grada. Niš je sada, umesto na pet, podeljen na osam delova grada. Opštinske vlasti Sokobanje su bile nešto blaže prema svojim građanima. Predsednik opštine Dimitrije Lukić za „Blic“ kaže da se gledalo da visina računa na novim rešenjima za porez na imovinu bude slična kao pre. U ovom gradu će porez na imovinu za stan od 70 kvadrata biti za oko 200 dinara viši nego prošle godine. Osnov za porez je isključivo tržišna cena stana, koja se određuje na osnovu najmanje tri prodaje. Ukoliko ih nije bilo, koriste se prodati iz susednog mesta. - Za lokalne samouprave je važno da obezbede isti nivo prihoda od poreza na imovinu koji je ostvarivan do sada u zbiru poreza i naknade za građevinsko zemljište. To povećanje ne bi smelo da bude veće od 40 odsto - kaže za „Blic“ ekonomista Milojko Arsić. Izvor: Blic