Pravda

Na po­čet­ku sni­mlje­nog raz­go­vo­ra ču­je se glas ne­po­zna­tog mu­škar­ca ko­ji Ka­lja­ja pi­ta do ka­da je rok za pre­da­ju lič­nih ka­ra­ta ku­plje­nih od gra­đa­na uoči iz­bo­ra. Ak­ti­vi­sta DPS-a sa­op­šta­va da je rok „do sju­tra u dva i po, naj­da­lje do tri po­pod­ne”. Za­tim ga sa­go­vor­nik pi­ta da li je mo­gu­će ra­ču­na­ti na ve­ću ci­je­nu za lič­ne kar­te ako bi uspio da mu do sju­tra do­ne­se „pe­de­set ko­ma­da”. – Ne mo­že, bra­te, 60 je mak­si­mum ko­ji se da­je – ka­te­go­ri­čan je Ka­ljaj. Na­kon to­ga sli­je­di dio te­le­fon­skog raz­go­vo­ra u ko­jem se po­ja­šnja­va­ju de­ta­lji oko pro­ce­du­re is­pla­te za lič­ne kar­te ko­je ak­ti­vi­sti DPS-a ot­ku­pe od gra­đa­na. Ka­ljaj sa­go­vor­ni­ku, oči­gled­no za­in­te­re­so­va­nom za „po­sao” sa lič­nim kar­ta­ma, ob­ja­šnja­va da se na is­pla­tu ne če­ka vi­še od jed­nog da­na. – Pa­re su sju­tra, kad se pro­da­ju, prek­sju­tra uju­tro su pro­vje­re šta je pro­šlo, a šta ni­je pro­šlo i da­ju se pa­re – pre­ci­zi­ra Ka­ljaj. Sli­je­di mol­ba dru­gog ak­te­ra naj­no­vi­jeg audio-snim­ka da mu Ka­ljaj „za­vr­ši za 50 ko­ma­da ako ih do­ne­se sju­tra”, na šta mu ovaj od­go­va­ra obe­ća­njem: „Do­ne­si, pa ću vi­dje­ti, ko­li­ko pro­đe, pro­đe”. U dru­gom di­je­lu raz­go­vo­ra ne­po­zna­to li­ce na­sta­vlja da in­si­sti­ra na ne­što ve­ćoj ci­je­ni za lič­ne kar­te i tra­ži da za sva­ku do­bi­je po 70 eura. – Slu­šaj, po 70 eura, pi­taj to­ga, sre­ćo, da ne idem u Za­go­rič kod onih Mi­la­či­ća – ču­je se na snim­ku glas ne­po­zna­te oso­be. „Dan” je ne­dav­no, na osno­vu po­da­ta­ka sa fej­sbuk stra­ni­ce De­mo­krat­ski front Pod­go­ri­ca, iz­me­đu osta­log, ob­ja­vio i da se Zo­ran Mi­la­čić, ak­ti­vi­sta DPS-a, ba­vi ku­po­vi­nom lič­nih ka­ra­ta za DPS upra­vo na pod­ruč­ju Za­go­ri­ča. Mi­la­čić je te na­vo­de de­man­to­vao. Na audio-snim­ku se da­lje ču­je ka­ko Ka­ljaj ne­raz­go­vjet­no ko­men­ta­ri­še za­htjev ne­po­zna­te oso­be da mu se za sva­ku lič­nu kar­tu is­pla­ti po 70 eura. Upor­ni sa­go­vor­nik ne po­pu­šta pa pod­sje­ća Ka­lja­ja ri­je­či­ma: „Za­vr­šio si da­nas 5.000 eura mo­žeš i to”. – Bra­te, 60 eura ako ho­ćeš ku­pi lič­ne, u ro­ku od 45 mi­nu­ta, sat u vrh gla­ve i to je to. Evo ja sam sad uzeo pet ko­ma­da, sad ću još dvades` da uzmem u cen­tar i to je to. Što se pro­da no­ćas to je to. Ni­je pro­blem za pa­re... Ja sam si­noć pre­dao 70 lič­nih– hva­li se Ka­ljaj svo­jom efi­ka­sno­šću u ku­po­vi­ni lič­nih ka­ra­ta uoči iz­bo­ra u Pod­go­ri­ci. Ne­dav­no je „Dan” ob­ja­vio i audio-sni­mak ku­po­vi­ne gla­so­va u Su­to­mo­ru, u ko­jem je glav­ni ak­ter bio ak­ti­vi­sta DPS-a Ste­fan Ste­še­vić. U bar­skom tu­ži­la­štvu već je po­kre­nu­ta is­tra­ga i oba­vlje­na su pr­va sa­slu­ša­nja. U DPS-u su ne­gi­ra­li da Ste­še­vić ima bi­lo ka­kve ve­ze sa nji­ma. Tran­skript audio-snim­ka o kupovini ličnih karata  – A re­ci mi, alo, alo alo, ni­je­sam te čuo. Do kad je to sju­tra da se pre­da, do ko­li­ko? – Do dva i po, tri po­pod­ne naj­da­lje. – Dva i po, tri po­pod­ne naj­da­lje. Da li mo­že ako ovaj na­pra­vi pe­de­set ko­ma­da uju­tro, mo­že li da se po­ve­ća ci­je­na ne­što, bra­te moj? – Ne mo­že, bra­te, 60 je mak­si­mum ko­ji se da­je. Ne­ma ni me­ne, ne­ma ni nje­ga, ne­ma nas do­sta. – A kad su pa­re, bra­te moj? – Pa­re su sju­tra kad se pro­da­ju, prek­sju­tra uju­tro su pro­vje­re, šta je pro­šlo, šta ni­je pro­šlo i da­ju se pa­re. – Aha. – Zna­či ne­ma ka­šnje­nja, što se pro­da da­nas, sju­tra do­bi­ješ. – Što se sju­tra pro­da, zna­či prek­sju­tra se do­bi­ja? – Što se da­nas pre­da sju­tra će da se zna­ju šta je pro­šlo i što će da uzme pa­re. – Mo­žeš li ti ra­ču­na­ti na jed­no 50 ko­ma­da sju­tra? – A? – Na jed­no 50 ko­ma­da sju­tra mo­žeš li za­vr­šit što? – Do­ne­si, pa ću vi­djet, ko­li­ko pro­đe, pro­đe. – Slu­šaj, po 70 eura, pi­taj to­ga,sre­ćo, da ne idem u Za­go­rič kod onih Mi­la­či­ća. – Ne­raz­go­vjet­no. – Za­vr­šio si da­nas 5.000 eura mo­žeš i to. – Bra­te, 60 eura ako ho­ćeš ku­pi lič­ne, u ro­ku od 45 mi­nu­ta, sat u vrh gla­ve i to je to. Evo ja sam sad uzeo pet ko­ma­da, sad ću još dva­des da uzmem u cen­tar i to je to. Što se pro­da no­ćas, to je to. Ni­je pro­blem za pa­re. – Da. – A ne, ne, ne, ni­je­su bit­ne pa­re, ra­zu­mi­ješ ti to. Ni­je­su bit­na pa­re, ne­go je bit­no što on (ne­raz­go­vjet­no). – Ja sam si­noć pre­dao 70 lič­nih, ja­dan. – Do­bro, evo po­gle­da­ću. Do­bro, pet su uzeo sad, ideš još za 20. Ni­ka­kav pro­blem. Aj­de ova­ko, sad ću da se ak­ti­vi­ram da ove po­ku­pim. Ali, mo­lim te re­ci Sr­đi oću pa­re sju­tra, ne­moj da pro­đem kao sa Ra­do­ji­com Iva­no­vi­ćem. – Po še­zde­set imaš ko­li­ko lič­nih do­ne­seš. – Ne­moj da pro­đem kao sa Ra­do­ji­com. A audio snimak o kupovini ličnih karata možete da poslušate ovde. Izvor: Dan