Pravda

LJudi izmučenih i zabrinutih lica, žene uplakanih očiju iznose neupotrebljive stvari iz kuća. Blato, otpaci na sve strane i neprijatni mirisi nadvili su se nad varošicom. U Dljinu je nekoliko kuća još pod vodom. - Samo je uleteo Miki policajac i viknuo: „Bežite brzo napolje, spasavajte živu glavu!“. Dograbio sam osmomesečnog unuka Stefana i pozvao ukućane. Istrčali smo do škole, nekoliko metara dalje. Kad sam se vratio sve je bilo pod vodom. Ma ni 15 minuta nije prošlo - priča Marko Crnogorac. Kaže da je dva rata preživeo, ali da je ovo najgore što mu se dogodilo. - Videli smo mi da je reka nadošla, ali niko nije računao da može stići do kuća, pa to je preko 500 metara od korita. Ali samo je grunulo, kao tornado. Zbrisalo sve iz dvorišta. Imao sam malog psa, samo sam stigao da ga izbacim na krov jer su mi ruke bile pune dečjih stvari koje sam dograbio u naletu. Izgleda da nije preživeo, nema ga nigde - priča Marko i s tugom konstatuje da - nema gde da ode. Lučanci kažu da je bombardovanje bilo ništa u odnosu na ovo. LJudima je stradalo sve: nameštaj, garderoba, tehnika, automobili, njive, drva, hrana... - Bolje da sam umrla na vreme nego ovo što sam dočekala. Pošla sam da naložim vatru i više ništa ne znam, kuku meni, sve nam je voda odnela - plače baka Stanimirka (90). - Da nije bilo komšija, ko zna da li bismo babu spasli. Morali smo preko ograde da je prebacujemo jer se na kapiju nije moglo. Za pet minuta, kao cunami, samo je poplavilo. Jedino sam posteljinu iznela na sprat, sve je otišlo. Ceo naš radni vek je bio tu. Sad mi sin ostao bez posla, nekoliko dana pre polave, niko ne radi, ne znam šta ću, srce će mi od bola prepući - jada se Jovanka Simićević. Predsednik opštine Mladomir Sretenović kaže da su predstavnici Zavoda za javno zdravlje uzorkovali zemljište i vodu kako bi se izvršila dekontaminacija terena. Veliki boroj dobrovoljaca se prijavio iz Ivanjice, Požege, Guče, Lučana i za njih će biti obezbeđena hrana i sve što je potrebno. Izvor: Blic