"Vojvodino stara, zar ti nemaš stida"
Piše: Slobodan Antonić
Vojna organizacija Srbije: Slabost podstiče neprijatelja da napadne
Promocija u Medija centru Obrana
Vladimir Cvetković, prodekan Fakulteta bezbednosti, kaže da je vojska dostojna poštovanja potrebna svakoj državi i to je ključni zaključak nakon čitanja knjige. Cvetković kaže da je intersantno porediti naše današnje nedoumice sa tadašnjim pred kojima je Srbija bila u 19 i početkom 20 veka. - Šta će nam vojska pitali su se i stari Grci? LJudska priroda samo je takva da odvraćanje od napada dolazi samo iz straha, samo strah je uslov odvraćanja od onih koji žele da vas napadnu. Sigurni smo samo ako imamo silu, a ako je nemate niko vas neće uvažavati, rekao je Cvetković i dodao: -Neverovatno je tadašnja situacija u kojoj je Grujić pisao knjigu nalik ovom današnjem vremenu. Često čujemo: ljudi smo, razumećemo se, ajde da se dogovorimo i sve će doći na svoje. Svet tako ne funkcioniše i ta činjenica bila je motiv da se ponovo izda ova knjiga. Iz knjige se vidi da je kralj Milan Obrenović formirao vojsku koja je kasnije pobedila u Balkanskim ratovima, reformisao armiju i napravio oficirski kadar. -Izvesno da je Srbija pre 140 god bila u gotovo identičnim nedoumicama kakvim i danas. Na žalost to je naš usud i sa tim se valja pomiriti – rekao je Jovanović na promociji knjige u Domu Vojske. On je naglasio da je Grujić bio inteligentan oficir, istovremno i diplmata i realni političar. Save Grujića (1840-1913) , završio Mihajlovsku akademiju odlikovan najvišim stranim i domaćim odlikovanjima: ruskim, crnogorskim i nemačkim ordenima prvog reda. Jovanović kaže da Grujić nije zaslužio da bude zaboravljen. -Digitalizovano izdanje knjige pronašao sam , zamislite gde, na sajtu Univerziteta u Mičigenu – obavestio je Jovanović. Bjelajac: Ne smemo olako da se odričemo vojske Istoričar Mile Bjelajac je istakao da se pred očima novih generacija ova knjiga se pojavljuje kao podsećanje da svet ne počinje od danas. Ova ponovna objava prema njegovom mišljenju, ima puno opravdanje i otvara mnoga pitanja prvenstveno da li olako smemo da se odričemo ne samo vojske, nego i prava da procenjujemo sopstvenu bezbednost. Ključno pitanje koje se nameće nakon čitanja Grujićeve knjige je kako kaže Bjeljac, kako bi izgledala vojna organizacija Srbije da je bilo dozvoljeno to bude prema austrougarskoj zamisli. - Bugarska, njena miljenica, postavila bi svoje rampe na samoj Moravi – odgovara Bjelajac i nastavlja: - Današnje dileme po knjizi nisu nove, a ide do pitanja sasvim konkretnih, ekonomske i logističke prirode. Najvažnije je razvijanje političke kulture u društvu gde civilni faktor ima uticaj na vojni. Vidimo kako se razvijala stručna misao tokom novovekovne srpske državnosti. Ti je Sava Grujić vodio borbe. U to vreme mnogi reformatori su odustajali od svojih ideja. Vidimo ako se tada razvijala komparativna analiza naše vojne organizacije sa trendovima u modernom svetu. U knjizi je prisutan uticaj francuske i ruske literature na Grujića. - Ova knjiga podseća da je kranje neprofesionalno i opasno pomisliti da je geopolitika prevaziđena kategorija. Nas su posmatrali i posmatraju kao ruski mostobran. Neko bi pomislio da je dovoljno da se mi sami odreknemo toga, pa da nas ostave na miru. Videli smo da to nije tako.I tu Sava daje sliku kako se planiralo, kako se vagalo i kako se imalo uvek pred očima vojsku kao faktor odvraćanja, ali i faktor oslobađanja. Moram ovde da pomenem Putina koji je 2012. izjavio "ne smemo svojom slabošću dozvoliti da neko i pomisli da nas napadne". Upravo to je najpozitivnija tradicija srpske vojske 19 i 20 veka – istakao je Bjelajac. Prema njegovim rečima svojom slabošću mi smo uvek izazov, a snagom smo faktor odvrćanja. - Potrebno je vratiti ovakve knjige pred oči mlađih generacija. Dela upozoravaju našu savremenost da svet nije, i ne počinje od danas. Knjiga će mnogima delovati arhaično, ali njen smisao ima puno opravdanje i otvara mnoga pitanja. Delo je neumoljivo, kao podsetnik nama danas da se upitamo da li smemo olako da se odričemo, ne samo institucija kao što je vojska, nego i prava na vlastitu procenu bezbednosnih izazova danas i u bližoj budućnosti - zaključuje Bjelajac. Izvor: Pravda / D. Bašović
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Zašto je Pobeda 9. maja kamen spoticanja između Rusije i Zapada?
Nenadoknadivi gubici sovjetske Rusije u godinama Velikog otadžbinskog rata (tako Rusi zovu ...
