Pravda

Brojne velike firme, poput Boša, Mercedesa, Dojče Banka, Volksvagena i drugih, koristile su robovsku radnu snagu koja se uglavnom sastojala od zarobljenika iz koncentracionih logora. Ukupno je nemačkoj industriji pomoglo skoro 300.000 robova. Mnoge firme koje se nalaze na listi nedeljnika već su se razračunale sa svojom nacističkom prošlošću. Daimler je još 1986. priznao da je koristio 40.000 prisilnih radnika pod groznim radnim i životnim uslovima za vreme rata, što je firmi omogućilo zgrtanje velikog profita. Električni gigant Boš koristio je 20.000 robova, dok je porodica Kuandt, vlasnici BMW-a, koristila 50.000 robova, a čeličana "ThyssenKrupp" čak 75.000. Volksvagen, proizvođači popularne "bube", zavisili su od robovskog rada 12.000 zatvorenika u najgore zamislivim uslovima u svojoj firmi u Volfsburgu. Hemijski i farmaceutski brendovi BASF, Bayer i Hoešt upošljavale su 80.000 robova. Slično je postupao i Audi. Najveća nemačka banka - Dojče Banka - nije koristila robovsku radnu snagu, ali se obogatila za vreme nacizma. Kada su nacisti došli na vlast, banka je otpustila sve jevrejske direktore i od 1938. na dalje postala je najbogatija u Nemačkoj kroz oduzimanje jevrejskih kompanija. Izdavački div Bertelsman, današnji vlasnici RTL-a, postao je bogat objavljujući ratne knjige za Hitlerjugend, i profitirajući na ugovorima s nemačkom vojskom i centralom nacističke stranke u Minhenu. Izvor: Novosti