Pravda

U zemlji gde su se donedavno verske objekte nemilice rušili, pojavio se čovek koji želi graditi. I sam priznaje kako malo jeste čudno da “musliman hoće da napravi crkvu”, ali to je, kaže, njegova bosanska duša i njegov krik protiv zla koje se dogodilo u ovom gradu i zemlji. Smajić je spreman pokloniti zemlju nadbiskupiji, a da stvari budu još neobičnije spreman je i finansijski pomoći izgradnju crkve. NJegova ideja stigla je do Vatikana i pape Franje… “Pa jest, zanimljivo je. Musliman, a hoće da se crkva napravi”, i sam konstatuje Husein Smajić, nakon početnog čuđenja odakle toliki interes za njegovu priču da smo ga došli tražiti i pronašli kako bi nam objasnio svoje motive. Na ovim prostorima gomila je zanimljivih priča koje nema ko da ispriča, a jedna od takvih je i priča ovog bugojanskog preduzetnika. Kopajući veštačko jezero na svojoj zemlji Smajić je naišao na neke čvrste i velike temelje, široke celi metar. Isprva nije ni slutio o čemu se radi, jer mašine su naišli na ostatke srednjovekovne crkve o kojoj su do tada postojali samo pisani tragovi, a prema nekim procenama datira iz 13. veka. Najpoznatiji zapis o njoj kaže da je 1406. godine u toj crkvi održan kapitul bosanske franjevačke vikarije “od sve Bosne”, te da ju je pohodio sam bosanski kralj Stjepan Ostoja. “Našli smo nekoliko kamenih blokova s nekim ornamentima i shvatili da je to luk nad vratima crkve. Odmah sam rekao da se prestane kopati”, priseća se Smajić neočekivanog otkrića. Međutim, priča postaje zanimljivija tek kada je ovaj preduzetnik, nakon dugog razmišljanja odlučio da zagazi nekim neobičnim stazama. Sastavio je pismo Vrhbosanskoj nadbiskupiji i kardinalu Vinku Puljiću, nudeći se da Crkvi pokloni zemlju na kojoj se nekada nalazila crkva, iskazujući želju da se na istom mestu, na njenim temeljima podigne nova. NJegovo pismo, prevedeno, nedugo potom odlazi preko Jadranskog mora, te završava i kod pape Franje. Odgovora iz Vatikana još uvijek nema. Smajić u okolici Bugojna poseduje dve hidrocentrale i drvare. U svojoj centrali u prigradskom naselju Vesela boravi kada mora, a svaku priliku koristi kako bi se povukao u prirodu, na svoj “komadić raja”, smešten tek otprilike jedan kilometar dalje. Upravo na tom komadu zemlje nalaze se i ostaci crkve, koja za doba u kojem je podignuta ima fascinantne dimenzije. Površinskim kopanjem, jer temelji se nalaze na samo dvadesetak centimetara ispod zemlje, utvrđeno je da je crkva dugačka 35, a široka oko 20 metara. Zidovi su joj zidani od sedre. Ispostavilo se da se temelji nalaze na samo dva-tri metra od dvospratnice koju je tu podigao. “Ako u nadbiskupiji i odluče da bi tu podigli crkvu, teško da ova kuća može ostati tu”. “I neka. Ja ću je srušit’. To je najmanji problem. Šta je srušit’ kuću?”, spremno će Smajić, bez imalo zadrške i kalkulacije. No, kada smo pomislili da je ovde kraj i da ova priča ne može postati neobičnija, stiže nam novo iznenađenje. “I ne samo to. Ja sam spreman i finansijski podržati ovaj projekt. Da’ću pare, materijal, šta god treba. Tražim samo dobru volju”, stavlja karte na stol. Na pitanje koji su njegovi motivi, kaže: “Meni je najvažnije da se to obnovi. Kako god. Želim da se zna za to. To je naša istorija i njome se trebamo ponositi. Neka ljudi vide kakve su tu starine bile. Ne želim dopustiti da to propadne i da ga vreme ponovo zatrpa pa da se za njega ne zna sledećih petsto, šesto godina. To vam govorim iz dubine svoje duše bosanske”, pomalo poetično poentira Smajić, dodajući da izuzetno ceni franjevački red i da je svestan njegovog značaja za Bosnu i Hercegovinu. Izvor: Info portal Bugojno