Pravda

Devedesetih godina, spoljna politika Rusije na Balkanu je bila toliko neuspešna, da je graditi dobre odnose sa Srbijom, iako pokazujući rusku zainteresovanost za političko zbližavanje i široku ekonomsku saradnju bilo prilično teško. Ostvarivanje ekonomske saradnje je bilo zategnuto, jer je ponižena i obeskrvljena Srbija, ne našavši podršku u Rusiji 90-tih godina, već počela da se orijentiše ka Zapadu. Rukovodstvu Srbije se učinilo da je perspektiva člnastva u EU jednaka ravnopravnom partnerstvu sa evropskim državama i da bezuslovno vodi u svetlu budućnost. Ipak su postepeno srpsko-ruske ekonomske veze jačale. Prema podacima Republičkog statističkog zavoda Srbije, obim razmene Rusije i Srbije je u periodu januar- april 2014.godine iznosio 1094,6 miliona dolara, što je za 14,8% više nego u istom periodu 2013.godine. Rusija je zauzimala treće mesto među inostranim trgovinskim partnerima Srbije. Ako govorimo o poljoprivrednim proizvodima (povrće, voće, meso, žitarice), Srbija izvozi 62% u EU, a u Rusiju svega 10%. U vezi sa ukrajinskom situacijom Srbija se našla u veoma delikatnoj poziciji. Beograd redovno podvlači da se zalaže za teritorijalnu celovitost i odriče aneksiju Krima. U isto vreme, Srbija zauzima anti-rusku poziciju u stilu većine država EU. Zato je srpska delegacija glasala za oduzimanje punomoćja ruskoj delegaciji u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Situacija u zemlji je potpuno bolna: različite pozicije i stavovi, kolebanje između Istoka i Zapada na svim nivoima vlasti, veliki pritisak spoljnog faktora. Dominacija ideje pristupanja u EU obavezuje srpsku delegaciju da bude poslušna. A glasanje protiv rezolucije, čini mi se, odražvalo je više lične pozicije srpskih poslanika. Kada je EU počela da uvodi sankcije protiv Rusije, Srbija nije podržala tu inicijativu. Ministar inostranih dela Srbije Ivica Dačić je priznao: „Srbija za sada nije punopravna članica EU. Za Srbiju bi uvođenje sankcija Rusiji bilo ravno ekonomskom samoubistvu. Mi 100% zavisimo od ruske energije“. Prema njegovom mišljenju „sankcije štete najpre stanovništvu, a ne onima koji donose odluke. Poziciju Rusije sankcije neće promeniti“. Početkom avgusta ministri inostranih poslova EU su trećim državama i državama kandidatima za priključenje EU uputili apel da „ne preduzimaju korake koji bi mogli da dovedu do novih ekonomskih mogućnosti koje proističu iz uvođenja mera Rusije“. U Srbiji je tim povodom stanje posebno: ona je mogla u nekoj meri da nadomesti obim poljoprivrednog eksporta u RF posle zabrane uvoza evropske robe, imala je sa Rusijom sporazum o slobodnoj trgovini. Tada je EU predala Srbiji neformalnu molbu da se uzdrži od podrške proizvođačima. Država je čekala odluku vlade ovim povodom. Premijer Vučić je izneo poziciju rukovodstva države, prilično maglovito: „Srbija uvažava volju EU i neće subvencionisati izvoz srpske robe u RF“. Pri tome, kako je primetio šef vlade, Beograd i dalje nema nameru da uvodi sankcije Rusiji i da sprečava domaće firme da zaključuju nove poslove. Srpske vlasti se čak nadaju da će obim izvoza poljorpivrednih proizvoda na rusko tržište rasti. U srpskoj štampi praktično nema članka, koji podržava sankcije protiv Rusije. Većina smatra da Srbija mora da iskoristi šansu i da popravi svoj ekonomski položaj. Srbi smatraju da nemaju prava da se pridruže sankcijama iz duhovno-moralnih, političkih i ekonomksih razloga. A na adresu vlasti upućuju samo kritike. Bivši predsednik skupštine, član DSS Dragan Maršićanin smatra da delovanje vlasti Srbije u vezi sa izvozom robe u Rusiju predstavlja ništa drugo do „meke trgovinske sankcije“. Prema njegovim rečima, radi se o „nesavesnom i drskom zahtevu EU, koja je tokom 90-tih uvela sankcije Beogradu“.

Pročitajte još:Vladimir Jakunjin nudi ambasadoru Kirbiju časove iz istorije: Rusi su oslobodili Beograd!Obama se nije usudio da Ukrajini da formalni status „saveznika izvan NATO”

Srbija ima razloga i šanse da razmisli o sopstvenim ekonomskim interesima. Tokom 4 dana od 18.do 21.septembra 2014.godine u Sočiju će biti održan 13.Međunarodni investivioni forum „Soči 2014“, gde će se održati panelna sednica „Mogućnosti za međunerodnu saradnju u uslovima politike razmena sankcija“, koju organizuje Ministarstvo razvoja Rusije i organizacija „Poslovna Rusija“. Srpski političari i biznismeni će svakako prisustvovati na forumu i to daje nadu da će se naša saradnja razvijati i jačati. Izvor: Glas Rusije