Pravda

Crne rupe su već decenijama predmet proučavanja astrofizičara, pri čemu preovladava teorija da kada zvezda 20 puta veće mase od Sunca umre i kolabira, ona može da se sabije na izuzetno malu površinu estremne gustine, poznatu kao singularnost. Ona je okružena horizontom događaja, tj. oblašću u kojoj je gravitacija toliko jaka dak čak ni svetlost ne može da joj umakne. U suštini, to je “tačka bez povratka”. Stiven Hoking je 1974. prvi izneo teoriju prema kojoj ona emituje zračenje, poznato kao Hokingova radijacija. Tokom vremena, emitovanje zračenja može da odvuče masu, u procesu poznatom kao evaporacija. Mersini-Hoton, međutim, kaže da, bez obzira na količinu zračenja koju emituje kolabirajuća zvezda, ona nije dovoljna da se formira crna rupa.

Pročitajte još:OTKRIVEN VIRUS KOJI PRETI MILIONIMA KOMPJUTERA: Nazvali ga “Potres mozga”Pročitajte zapanjujuće svedočanstvo ruskog „indigo dečaka“

Mersini-Hoton tvrdi je jasno i efikasno pomirila Ajnštajnovu Teoriju relativiteta sa kvantnom mehanikom. Iako one i nisu bile u potpunosti suprotstavljene, fizičari do sada nisu uspevali da ih povežu na kohezivan način. Kada je reč o realtivnosti, stvaranje crne rupe može da se predvidi. Međutim, u kvantnoj mehanici, princip nesigurnosti ne dozvoljava da se tačno utvrdi gde se nešto nalazi. Moguća je približna procena, ali ne i precizna. To je samo jedan od mnogo načina na koji kvantna teorija i Ajnštajnova Klasična teorija polja ne mogu da se usklade kada je reč o crnim rupama. “Fizičari decenijama pokušavaju da pomire ove dve teorije - Ajnštajnovu teoriju gravitacije i kvantnu mehaniku, ali ovaj scenario usklađuje ove dve teorije. To je velika stvar”, izjavila je Mersini-Hoton u saopštenju. Izvor: Blic