Do kraja godine ostalo je još nešto manje od dva i po meseca, a privatna obaveštajna kompanija Stratfor iznela je svoja ne baš svetla predviđanja o razvoju situacije na geopolotičkoj sceni u tom periodu.
Poljuljani kredibilitet
Prema Stratforovoj analizi, mnoge zemlje se bore da sačuvaju kredibilitet, a tako će ostati i u mesecima koji dolaze. Rusija, nezadovoljna zbog "zavirivanja Amerike u njeno dvorište", pojačala je prisustvo u Siriji, dovodeći time u pitanje kredibilitet SAD kao države koja predvodi inicijativu protiv Islamske države. Istovremeno, Moskva pokušava da održi mir na istoku Ukrajine, kako bi povratila kredibilitet među velikim evropskim silama, koje bi radije pregovarale sa Rusijom, nego se sukobile s njom. Kredibilitet kineske Komunističke partije je takođe u igri, usled ekonomskog usporavanja i činjenice da su intervencije Pekinga mnogo više ograničene nego ranije. Kada je reč o pojedincima, veliku bitku za održavanje sopstvenog kredibiliteta kod kuće nastaviće da vodi Angela Merkel. Rastrzana između migrantske krize i grčkog duga, nemačka kancelarka imaće i mnoge druge probleme na dnevnom redu. U poslednjem kvartalu 2015. planirani su i izbori u Turskoj i Venecueli, zemljama u kojima je kredibilitet vlade već ozbiljno narušen. Ipak, to ne znači da će turska Partija pravde i razvoja i Ujedinjena socijalistička partija Venecuele lako prepustiti vlast.
Fragmentacija Evrope
Glavna tema u Evropi, prema predviđanju Stratfora, i tokom naredna dva i po meseca ostaće fragmentacija. Pritom se misli pre svega na političku fragmentaciju, mada ni ona teritorijalna nije isključena kao mogućnost. Tri glavne teme sa kojima će se suočavati Evropska unija biće izbeglička kriza i politička dešavanja u Španiji i Grčkoj.
Privremeno će se smanjiti priliv izbeglica
Veliki broj izbeglica koje sa Bliskog istoka pokušavaju da stignu do zemalja EU i dalje će predstavljati problem, ali se očekuje da hladnije vreme i mere koje uvode države članice privremeno dovede do smanjenja priliva migranata. EU će se, takođe, truditi da obezbedi veće količine novca za zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike, mada će to biti samo donekle uspešno, budući da države poput Libije nemaju centralnu vladu sa kojom bi se pregovaralo. Pod pritiskom konzervativnih snaga kod kuće, Nemačka će se truditi da postane manje privlačna destinacija za tražioce azila. NJihov broj će se smanjivati i kroz repatrijaciju, odnosno jednokratnu novčanu pomoć za one koji sami odluče da se vrate - pre svega izbeglice iz država Zapadnog Balkana.
Grčka će iskušati strpljenje kreditora
U četvrtom kvartalu 2015, grčka vlada će sprovesti taman toliko mera, da dobije još malo novca iz programa pomoći. Kreditori će zbog toga uneti izvesna odlaganja u prvobitno planirani raspored naplate duga po ratama. Takođe će dati grčkim političarima još vremena da osmisle vladin program i plan reformi. Ipak, strpljenje Nemačke neće biti beskonačno, posebno zbog njenog obećanja kod kuće da će neprestano vršiti pritisak na Atinu. Zato se pred sam kraj godine očekuje da Berlin ponovo jače pritisne Grčku po pitanju duga. To znači da bi strah od izlaska te države iz EU ponovo mogao da eskalira. Stratfor ocenjuje da pozicija Angele Merkel kao kancelarke neće biti ugrožena grčkom krizom, ali da će ona ipak morati da pronađe kompromisno rešenje.
Španija će dobiti koalicionu vladu
Španci će krajem godine osetiti pune političke posledice ekonomske krize, dok će Madrid i dalje morati da se nosi sa porivom Katalonije za sticanjem nezavisnosti. U Kataloniji će snage koje podržavaju nezavisnost pokušati da formiraju vladu, koja će najverovatnije praviti vrlo oprezne poteze. Očekuje se da katalonski parlament odobri svečano proglašenje početka procesa otcepljenja i obelodani planove za nacrt ustava. Međutim, političke razlike u separatistički nastrojenom taboru sprečiće Kataloniju da povuče drastične poteze. Takođe, vlada u Madridu će zatražiti od Ustavnog suda da blokira sve mere koje po njenom mišljenju nisu u skladu sa španskim ustavom. Na nacionalnom nivou, Španija će se pripremati za opšte izbore, zakazane za 20. decembar. Nakon višegodišnje krize, dve najveće političke partije (Narodna stranka i Španska socijalistička radnička partija) toliko su diskreditovane, da verovatno neće biti dovoljno jake za samostalno formiranje vlade. To znači da bi u koalicionu vladu mogle da uđu stranke kao što su Podemos i Sijudadanos. Kako Španija nema mnogo iskustva sa koalicionim vladama, očekuje se da 2016. bude godina političke nesigurnosti, u kojoj će proces donošenja odluka postati mnogo kompleksniji.
Italija i Španija će izbeći sankcije EU
Italijanski premijer Mateo Renci nastaviće se planiranim ekonomskim i institucionalnim reformama, pokušavajući da spreči pobunu u svojoj partiji i nadmudri Evropsku komisiju. Italijanski Senat će odobriti plan za promenu kompozicije i raspodele moći u Senatu, sa ciljem formiranja stabilnije vlade. Ipak, te reforme će biti sprovedene tek iduće godine. Vlada u Rimu će, takođe, objaviti smanjenje poreza za domaćinstva prilikom predstavljanja budžeta za 2016. Socijalistička vlada u Francuskoj će nastaviti da pravi stidljive korake prema reformama na polju rada. Pariz će početkom iduće godine započeti pregovore sa sindikatima i biznismenima, radi pojednostavljenja regulacija u oblasti rada. Pariz će, isto kao Rim, uvesti smanjenje poreza za domaćinstva. Očekuje se da EU kritikuje i Italiju i Španiju, ali uvođenje sankcija zasad deluje malo verovatno.
Rumuniju i Poljsku čekaju političke promene
Poljsku 25. oktobra očekuju parlamentarni izbori. Ako nacionalistička opozicija preuzme vlast, sigurno će pokušati da preokrene poteze koje je povukla prethodna vlada. Mogla bi, na primer, da uvede veće poreze za bankarski sektor i snizi starosnu granicu za odlazak u penziju. Unutarpolitičke promene u Poljskoj neće mnogo uticati na njenu spoljnu politiku, koja će se i dalje bazirati na članstvu u NATO i EU, kao i na strogom stavu prema Rusiji. Rumunski premijer Viktor Ponta biće pod velikim pritiskom opozicije da podnese ostavku, a podršku neće tako lako naći ni u redovima sopstvene stranke. Kao i u slučaju Poljske, ni rumunska spoljna politika neće biti bitno izmenjena, pa će ta zemlja i dalje održavati bliske veze sa SAD i NATO. NATO će delovati kao privlačna opcija čak i za Švedsku i Finsku, u svetlu rastuće pretnje od ruske agresije. Međutim, Stokholm neće praviti korake ka članstvu bez Helsinkija.
Odnosi Rusije i SAD će se dodatno zakomplikovati
Moskva će nastaviti sa svojim manevrima, u pokušaju da uvuče Vašington u strateški dijalog i ublaži stav SAD o sankcijama zbog Ukrajine. Vašington će pokušavati da održi ekonomski pritisak nad Rusijom, istovremeno poručujući saveznicima da im "čuva leđa". Glavni cilj Moskve u četvrtom kvartalu biće da u Evropi stvori toliko podela, da može da spreči jedinstveni evropski glas za produžavanje sankcija u januaru. Rusija će najveći pritisak u tom smislu vršiti nad Nemačkom, Francuskom i Italijom. Održavanje mira na istoku Ukrajine sastavni je deo strategije Rusije u Evropi. Nastaviće se povlačenje teškog naoružanja iz oblasti u kojima su proruski separatisti, a radiće se i na odlaganju izbora u istim oblastima. Moskva će od Kijeva zahtevati saglasnost za izmene u ustavu, ali Kijev neće moći da postigne kompromis o autonomiji istočne Ukrajine bez rizikovanja kolapsa vlade, posebno pred lokalne izbore 25. oktobra. Kompromisu će se oštro protiviti krajnja desnica i ultranacionalističke grupe. [caption id="attachment_479561" align="aligncenter" width="650"]
Odnosi Rusije i SAD će se dodatno zakomplikovati (Foto: 50plus.ru)[/caption] SAD će Kijevu obezbediti dovoljno pomoći na polju finansija i bezbednosti, da se Ukrajina ne povinuje ruskim zahtevima. Amerika će, takođe, nastaviti da ohrabruje evropske zemlje da se opredele za produžavanje sankcija Rusiji. Uprkos trenutnom smirivanju ukrajinskog konflikta, odnosi Rusije i NATO ostaće napeti i tokom narednih meseci. NATO neće odustati od vojnih vežbi na periferiji ruske teritorije, dok će Moskva pokušavati da ih ograniči sopstvenim vojnim vežbama i pritiskanjem Belorusije da konačno ostvari plan o izgradnji vojne baze za ruske avione. Zbog uloge Rusije u Siriji, odnosi sa Turskom nastaviće da budu nategnuti. S druge strane, Moskva će pokušati da popravi odnos sa Japanom, uz moguću posetu Vladimira Putina toj državi do kraja godine. Na polju oporavka ruske ekonomije neće biti većeg pomaka. Jačanje dolara ići će u prilog velikim izvoznicima poput Gasproma i Rosnjefta, ali od toga nikakvu korist neće imati građani i manje kompanije koje se oslanjaju isključivo na rublju.
Rusija neće odustati od aktivnosti u Siriji, uz mogućnost da ih proširi i na Irak
Početkom godine, Stratfor je prognozirao da će Rusija u sirijskom konfliktu zauzeti ulogu krupnog igrača koji rešava probleme, kako bi narušila kredibilitet SAD i ojačala sopstveni. Slična prognoza izneta je i za poslednju četvrtinu 2015, kada će Rusija, pod izgovorom "borbe protiv terorizma", zajedno sa Iranom nastaviti da podržava Asadov režim i "čisti" delove teritorije u kojima su pobunjenici. [caption id="attachment_514576" align="aligncenter" width="650"]
Ruski avion u Siriji (Foto: stat.mil.ru)[/caption] Rusija će, takođe, pokušati da zadrži Tartus i Latakiju, kao jedine ruske vojne baze na Mediteranu. SAD će istovremeno nastaviti da sponzoriše obuku pobunjenika, uz druge sponzore poput Turske, Saudijske Arabije, Katara i Jordana. Međutim, Amerika neće pokušati da parira ruskim aktivnostima u Siriji. Ona će radije ostati posvećena aktivnostima u drugim delovima sveta, uključujući i oblasti blizu granica Rusije. Islamska država će ostati velika pretnja ne samo u Siriji, već i u Iraku, pa se očekuje da Moskva počne sa ozbiljnijim razmatranjem aktivnosti i na teritoriji te zemlje. Slaba iračka vojska i vlada u Bagdadu pogođena finansijskim problemima, dodatno će usporiti borbu protiv islamista. Što nesposobnije Bagdad bude delovao, to će regionalna kurdska vlada postajati pouzdaniji saveznik SAD. Delovi izveštaja Stratfora odnose se i na buduća politička dešavanja u Aziji, Južnoj Americi i podsaharskoj Africi. U Turskoj će se, prema predviđanjima, vladajuća Partija pravde i razvoja mučiti da sačuva većinu u parlamentu. Glasine o dugoročnom primirju Izraela i Hamasa nastaviće da kruže, ali teško da će biti konkretnih pomaka na tom polju. Očekuju se sporadični činovi nasilja u Pojasu Gaze. Kina će do kraja godine biti skoncentrisana najviše na unutrašnju politiku i pokušaje da osmisli dobar ekonomski plan za narednih pet godina.
Pročitajte još:PUTINE, SRBINE: Ruski predsednik ima srpske krvi?Mislili su da je ovo telo dečaka nestalog godinu dana ranije, u mrtvačnici je usledio šok (VIDEO)
Izvor: Biznis insajder, Blic
