Kako uticajni američki magazin Foreign Policy uoči briselskih pregovora „povratak srpskog uticaja na Kosmet“ smatra uzrokom tamošnje socijalne tragedije.
Ovo je zima nezadovoljstva na Kosmetu. Dugotrajna euforija povodom nezavisnosti iz 2008. ustupila je mesto frustraciji zbog ekonomske stagnacije i političkih razmirica. Nezaposlenost stoji na 45 odsto, a 500.000 od ukupno 1,8 miliona stanovnika na Kosovu i Metohiji – ogromna većina su etnički Albanci – živi sa manje od dva dolara dnevno. Oko 15 hiljada Albanaca 24. i 27. januara izašlo je na ulice da protestuje protiv korupcije i siromaštva. Oni su takođe želeli da izraze svoje frustracije zbog onog što vide kao spoljnu ulogu koju Srbija još uvek igra na Kosmetu 15 godina nakon rata koji se vodio za otcepljenje od većeg komšije. Proteste je podstakao Aleksandar Jablanović, etnički Srbin koji je ministar u (okupatoskoj šiptarskoj prim.prev.) kosovskoj vladi, jer je albanske pripadnike udruženja ratnih žrtava nazvao „divljacima“ pošto su blokirali put srpskim hodočasnicima (to su ustvari bili prognani Srbi koji su hteli da obiđu svoja imanja i grobove – prim. prev.) koji su pokušali da proslave pravoslavni Božić. Područje gde su hodočasnici putovali videlo je neke od najvećih bitaka 1998-1999. u kosovskom ratu, a hiljade ljudi odatle i dalje se vode kao nestali. Dodajući ulje na vatru, Jablanović je kasnije javno doveo u pitanje zapise o ratnim zločinima koje su po albanskim tvrdnjama počinile srpske snage, kada je rekao da on „nije znao“ da li su se oni dogodili. Nedugo potom, nedavno postavljeni (okupatoski šiptarski – prim. prev.) premijer Kosova odustao je od plana nacionalizacije Trepče, rudnika bogatog cinkom, srebrom i olovom, zbog protivljenja iz Srbije, koja takođe ima potraživanja od Trepče zbog toga što je Beograd upravljao njom tokom poslednjih godina Jugoslavije. Ta odluka shvaćena je kao udarac na ekonomski prosperitet i nacionalni ponos kosovskih Albanaca. „Protestujemo protiv opšte situacije u zemlji, ekonomske i socijalne, ali takođe i protiv Jablanovićevih izjava, kao i za zaštitu Trepče“, 27. januara navodi demonstrant Latif Selmani, 48-godišnji trgovac. „Vladu treba da bude sramota što je dozvolila da bude povređena čast palih mučenika“, navodi Drita Beriša, medicinski radnik. „Želimo da Jablanović bude smenjen!“
Najveći evropski eksperiment
Drugog dana trajanja nemira bilo je povređeno 170 ljudi, dok su demonstranti zasipali kamenjem premijerove i prostorije Ministarstva spoljnih poslova. Policija je odgovorila suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima. Scena je mnoge asocirala na masovne proteste koji su se odigrali 80-tih i 90-tih protiv režima srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Skorašnji protesti koji su okupirali centar Prištine, glavnog grada Kosmeta, predstavljaju najveće nemire od kada su Albanci proglasilo nezavisnost od Srbije pre sedam godina. Kosmet je najveći evropski eksperiment posle Drugog svetskog rata kad se radi o stvaranju novih država. Po okončanju rata 1999. zemlja je bila pod upravom Ujedinjenih nacija sve do jednostranog proglašenja nezavisnosti od Srbije u 2008. godini. Tada je Evropska unija poslala svoju najskuplju misiju ikada na evropskom kontinentu – Misija EU za vladavinu zakona (EULEX) – sa ciljem da pokrene pravosudni sistem Kosova i Metohije i nadgleda vladavinu prava. Do 2012. malena zemlja ostaje pod nadzorom međunarodnih diplomata. Do danas je (albansku državu – prim. prev.) na Kosmetu zvanično priznalo 110 država, ali tenzije sa Srbijom – koja glasno tvrdi da Kosovo i Metohija ostaje u okviru granica njenog suvereniteta – još uvek su visoke. U aprilu 2013. Priština i Beograd potpisali su ugovor, koji nadgleda EU i koji će konačno staviti četiri severne opštine koje zahtevaju ujedinjenje sa Srbijom pod kontrolu Prištine. Nedavno je Srbija – kroz još jednu rundu pregovora posredstvom Brisela u okviru sporazuma iz 2013 – preuzela novu ulogu po pitanju Kosmeta. (Beograd i Priština trenutno pregovaraju sa EU o svom odnosu, a razgovorio implementaciji sporazuma iz 2013 će biti nastavljeni 9. februara, nakon zastoja od 10 meseci.) Četiri opštine na Severu Kosova u kojima su Srbi većina prvi put su učestvovale na izborima poslavši predstavnike – koji i dalje ostaju privrženi Beogradu – u centralnu vladu Prištine, što je zapravo dalo Srbiji glas u (okupatorskoj šiptarskoj – prim. prev.) Kosovskoj administraciji. Takav razvoj događaja učinio je normalizaciju odnosa između dBeograda i Prištine – što je ključni uslov EU za prijem u članstvo – veoma nepopularnom na Kosmetu. Prištinski politikolog Leon Malazogu navodi da Albanci gube poverenje u iskrenost nezavisnosti. „Sve dok je Brisel uključen, a dijalog otvoren, možeš da trpiš neko vreme…, ali ne mislim da je Priština uradila sve ovo da bi iz statusa srpske provincije prešlo u status kolonije.“
Bes Albanaca zbog "beogradskih ministara"
Ugovor je takođe dao vetar u leđa misiji Srpske liste, političkoj partiji formiranoj prošle godine na Kosovu, koja odbija da prizna državnost. Podržani iz Beograda i predvođeni Jablanovićem, partija je osvojila nekoliko opština i mesta u parlamentu prošlog leta, zahvaljujući glasovima Srba sa Severa Kosova. Članovi takođe drže i ministarske pozicije, uključujući i poziciju zamenika premijera. Sa druge strane, prisustvo Srpske liste u vladi pokrenulo je svojevrstan zazor Albanaca, koji su besni jer sad imaju ministre u vladi koji podržavaju i koje podržava Beograd. Albanci smatraju da kosovska vlada popušta Srbiji u pregovorima sa EU. „LJudi počinju da shvataju da, vodeći beskrajne dijaloge sa Srbijom, Kosovo postaje sve lošije“, navodi Visar Jameri, jedan od lidera opozicione stranke Samoopredeljenje, koja je glavni organizator skorašnjih protesta. Samoopredeljenje, koje mnogi zapadni ambasadori smatraju radikalnim pokretom zbog taktika koje primenjuju prilikom protesta, protivi se dijalogu čiji je Brisel posrednik i zalaže se za zatvaranje severne granice sa Srbijom dok Beograd u potpunosti ne prizna Kosovo. Na talasu popularnosti grčke Sirize, Samoopredeljenje odbija mešanje zapadnih sila na Kosovu, protivi se ideji da nezavisnost nadgleda međunarodna zajednica i podiže glas protiv sumnjivih poslovnih ugovora sa zapadnim korporacijama. Uprkos tome što su osvojili treće mesto na nacionalnim izborima prošle godine, protivljenje dijalogu sa Srbijom, koji tek treba da donese korist običnim Kosovarima, doprinelo je njihovoj rastućoj popularnosti. Dok bes zbog Srpske liste raste, baza birača Samoopredeljenja proširila se i na starije, tradicionalnije birače. Jedan od ključnih funkcionera partije nedavno je postao gradonačelnik Prištine. „Srpska lista je direktno povezana sa politikom Srpske napredne stranke (čiji predsednik je srpski premijer Aleksandar Vučić)“, navodi prištinski politikolog Bejljulj Bećaj. „Ona ima ulogu trojanskog konja na kosovskoj političkoj pozornici.“ Jablanovićeva izjava o „divljacima“ ukazala je nesigurnom i preplašenom narodu na ono čega su se pribojavali – i šta su očekivali – od nove partije. Ako je njegova izjava bila varnica, najava premijera Ise Mustafe o odustajanju od nacionalizacije Trepče bila je vetar koji je raspirio vatru.
Biće sve gore
Trepča je nepovezani kompleks 40 rudnika, uključujući one u nekoliko manjih gradova u Srbiji. NJena vrednost može biti i 10 milijardi evra, sudeći po izveštaju Nezavisne (okupatorske šiptarske – prim. prev.) kosovske komisije za rude i minerale. Rudnik je takođe urezan u istoriju albanske borbe za nezavisnost. Neslaganja povodom Trepče iz 1989. rezultirala su štrajkom 1.000 zaposlenih koji su zahtevali veću autonomiju za Kosovo i Metohiju u jednoj od prvih epizoda nemira koji su tek počeli da zahvataju Jugoslaviju. „Jugoslovenski raspad započeo je u tim rudnicima“ navodi Bećaj, naglašavajući emotivne veze koje i Srbi i Albanci imaju sa Trepčom. Rudnik je zaglibio u posleratnoj eri zbog neslaganja između Prištine i Srbije i nedostatka investicija. Tenzije su pristutne jer i Beograd i Priština polažu prava na njega. Operativni centar Trepče je u podeljenom severnom gradu Mitrovici – Srbi žive sa jedne, Albanci sa druge strane mosta – pa rudnik ostaje jedan od najočiglednijih simbola kosmetskog raskola. Nacionalizacija, kao što mnogi Albanci veruju, simbolizovala bi moć Prištine kontriranjem srpskom političkom i ekonomskom uticaju. Kao i protesti u Trepči 80-tih, sadašnji nemiri bi „mogli da posluže kao katalizator za novo preispitivanje“ trenutne politike, dodaje Bećaj. Nenad Rašić, Srbin koji priznaje Kosovo za svoju zemlju i koji je bio ministar rada i socijalne politike u poslednjoj (okupatorskoj šiptarskoj – prim. prev.) vladi, kaže da je zabrinut da bi zbog protesta etnički odnosi mogli da se pogoršaju i da bi moglo da dođe do ponovnog iseljavanja Srba iz zemlje. „Prvi put nisam optimista po pitanju opstanka Srba u kosovskoj zajednici“, navodi on. Malazogu, prištinski politikolog, deli njegovu zabrinutost. „Nije bilo odmazde. Srećom, nijedan Srbin nije bio napadnut“, navodi on, „ali klima će se samo pogoršavati“. Samoopredeljenje je dostavilo ultimatum (okupatorskm šiptarskom – prim. prev.) premijeru Mustafi da otpusti Jablanovića do popodneva 3. februara ili će u suprotnom 48-časovni protesti otpočeti u sredu, ranije nego što je planirano. Ministar je otpušten u utorak, ali je nagovestio probleme: „Srpska lista nije ušla u vladu da bi razmatrala zahteve i stavove Samoopredeljenja“, navodi Jablanović, najavljujući da će njegova partija odgovoriti nakon konsultacija sa srpskim premijerom u utorak. Stranka može odlučiti da napusti koaliciju, što bi moglo da omete Mustafinu mogućnost da vlada. Smena Jablanovića takođe nije uspela da smiri bes koji se nagomilao u Samoopredeljenju. Reagujući na njegovu smenu, stranka navodi da će protesti koji su trenutno odloženi biti nastavljeni sve dok se Srbija ne odrekne prava na Trepču. „Srpski zahtevi za Kosovo nemaju kraj“, navodi Jameri. „Mora postojati krajnja tačka. U suprotnom, mi nećemo biti nezavisna zemlja“.
Pročitajte još:Albanci sa severa se preko Kosova šalju u Crnu Goru
Izvor: standard.rs
