Pravda

Premijer Aleksis Cipras se odvojeno susreće sa francuskim predsednikom Olandom, kancelarkom Merkel i predsednicima Evropske komisije Žan-Klod Junkerom i Evropske centralne banke Mariom Dragijem u pokušaju da pre glavnog susreta obezbedi platformu za podršku Grčkoj na političkom nivou. Cipras veruje da će razumne političke snage sprečiti kolaps pregovora i nadjačati protivnike iz evropskih zemalja koji propagiraju štednju i, kako kaže grčki premijer, „poigravaju se sa budućnošću Evrope”. Međutim, Ciprasova ideja o odvojenom sastanku u Briselu je naišla na negativne reakcije i ocenjena je kao velika greška. Izvori komentarišu da se Cipras okreće samo dvoma evropskim liderima, Olandu i Merkelovoj, a u isto vreme očekuje kolektivnu podršku preostalih 26 članica EU. NJegov cilj je nejasan, jer, ukoliko želi da obezbedi više finansiranja, to u svakom slučaju može da bude samo predmet rasprave stručnjaka na tehničkom nivou, ali ne i na političkom, poruka je Brisela Aleksisu Ciprasu. Negativna poruka stigla je i od predsednika Evrogrupe Jeruna Dejselbluma, koji smatra da Atina ne može da reši svoje probleme do leta, da su potrebne rigorozne mere štednje i da nije daleko od „kiparskog scenarija”. Istovremeno, Deklan Kostelo, predstavnik EU u „institucijama” koje na tehničkom nivou sa grčkim timom pregovaraju o predloženim reformama kao uslovu za dobijanje finansijske pomoći, tvrdi da su tzv. humanitarne mere koje Atina smatra svojim prioritetima i koje je parlament izglasao u stvari jednostrane akcije. Zvanična Atina je energično reagovala i poručila obojici zvaničnika da bi u najmanju ruku bilo korisno da „poštuju institucionalne pozicije i ne pozivaju na bankrot”. Činjenica je, međutim, da stručni timovi još ne mogu da ustanove tačan obim grčkih finansijskih potreba, a pretpostavlja se da joj je hitno potrebno između tri i pet milijardi evra. Premijeru Ciprasu je ovakva informacija neophodna pred susret sa evropskim liderima i zvaničnicima finansijskih organizacija kako bi moglo da se precizira šta tačno vlada još mora da učini da bi dobila „zeleno svetlo” od Evropske centralne banke. Prema informacijama iz same vlade, Cipras je spreman da od partnera prihvati predlog reformi, uključujući i reforme u sferi privatizacije, ali ne i dodatne mere štednje. Spreman je i na „zamrzavanje” nekih reformi kako bi se rešili problemi državnog duga. Međutim, zvaničnik MMF-a izjavljuje da ova organizacija u poslednjih 70 godina nije imala goreg klijenta od Grčke. Kako prenosi agencija Blumberg, poverioci su izjavili da su nezadovoljni ponašanjem Atine, koja navodno ne sarađuje sa kreditorima, nije spremna da spovede reforme i dogovore sa Evrogrupom. Zajednička je ocena da će premijer Cipras biti glavni krivac jer odbijanjem reformi gura Grčku u pravcu izlaska iz monetarne unije. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc predlaže da Ciprasova vlada konačno locira tajne račune u inostranstvu i tako, bar delimično, popuni svoje finansije. Evropski komesar za finansijska pitanja Pjer Moskovici govori o mogućnosti trećeg kreditnog paketa za Grčku, ali podvlači da bi on bio sasvim drugačiji od prethodnog. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker uoči važnog skupa apeluje na zemlje evrozone da za grčku ekonomsku krizu pronađu rešenje koje će „poštovati dignitet Grčke i zadržati monetarnu uniju na okupu”. U istom tonu govori i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji upozorava da bi odlazak Grčke iz monetarne unije bilo „najdramatičnije poglavlje u istoriji EU”.

Pročitajte još:Britanija „objavila rat“ RusijiTajna Teslinih lasera smrti iz 1915 koji pomeraju zemlju: Rusi i Amerikanci imaju ovo oružje sakriveno od javnosti (VIDEO)

Izvor: Politika