Правда

Премијер Алексис Ципрас се одвојено сусреће са француским председником Оландом, канцеларком Меркел и председницима Европске комисије Жан-Клод Јункером и Европске централне банке Мариом Драгијем у покушају да пре главног сусрета обезбеди платформу за подршку Грчкој на политичком нивоу. Ципрас верује да ће разумне политичке снаге спречити колапс преговора и надјачати противнике из европских земаља који пропагирају штедњу и, како каже грчки премијер, „поигравају се са будућношћу Европе”. Међутим, Ципрасова идеја о одвојеном састанку у Бриселу је наишла на негативне реакције и оцењена је као велика грешка. Извори коментаришу да се Ципрас окреће само двома европским лидерима, Оланду и Меркеловој, а у исто време очекује колективну подршку преосталих 26 чланица ЕУ. Његов циљ је нејасан, јер, уколико жели да обезбеди више финансирања, то у сваком случају може да буде само предмет расправе стручњака на техничком нивоу, али не и на политичком, порука је Брисела Алексису Ципрасу. Негативна порука стигла је и од председника Еврогрупе Јеруна Дејселблума, који сматра да Атина не може да реши своје проблеме до лета, да су потребне ригорозне мере штедње и да није далеко од „кипарског сценарија”. Истовремено, Деклан Костело, представник ЕУ у „институцијама” које на техничком нивоу са грчким тимом преговарају о предложеним реформама као услову за добијање финансијске помоћи, тврди да су тзв. хуманитарне мере које Атина сматра својим приоритетима и које је парламент изгласао у ствари једностране акције. Званична Атина је енергично реаговала и поручила обојици званичника да би у најмању руку било корисно да „поштују институционалне позиције и не позивају на банкрот”. Чињеница је, међутим, да стручни тимови још не могу да установе тачан обим грчких финансијских потреба, а претпоставља се да јој је хитно потребно између три и пет милијарди евра. Премијеру Ципрасу је оваква информација неопходна пред сусрет са европским лидерима и званичницима финансијских организација како би могло да се прецизира шта тачно влада још мора да учини да би добила „зелено светло” од Европске централне банке. Према информацијама из саме владе, Ципрас је спреман да од партнера прихвати предлог реформи, укључујући и реформе у сфери приватизације, али не и додатне мере штедње. Спреман је и на „замрзавање” неких реформи како би се решили проблеми државног дуга. Међутим, званичник ММФ-а изјављује да ова организација у последњих 70 година није имала горег клијента од Грчке. Како преноси агенција Блумберг, повериоци су изјавили да су незадовољни понашањем Атине, која наводно не сарађује са кредиторима, није спремна да споведе реформе и договоре са Еврогрупом. Заједничка је оцена да ће премијер Ципрас бити главни кривац јер одбијањем реформи гура Грчку у правцу изласка из монетарне уније. Председник Европског парламента Мартин Шулц предлаже да Ципрасова влада коначно лоцира тајне рачуне у иностранству и тако, бар делимично, попуни своје финансије. Европски комесар за финансијска питања Пјер Московици говори о могућности трећег кредитног пакета за Грчку, али подвлачи да би он био сасвим другачији од претходног. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер уочи важног скупа апелује на земље еврозоне да за грчку економску кризу пронађу решење које ће „поштовати дигнитет Грчке и задржати монетарну унију на окупу”. У истом тону говори и председник Европског савета Доналд Туск, који упозорава да би одлазак Грчке из монетарне уније било „најдраматичније поглавље у историји ЕУ”.

Прочитајте још:Британија „објавила рат“ РусијиТајна Теслиних ласера смрти из 1915 који померају земљу: Руси и Американци имају ово оружје сакривено од јавности (ВИДЕО)

Извор: Политика