Pravda

Kako ti gledaš, pitam ga, na to što se formira javno mišljenje po kome je sve što on uradi loše, grozno i fuj? Ja lično, rekoh, ne umem na taj crno-beli način da posmatram politiku. Dok smo to pričali gledao sam na laptopu prvu fotografiju dualne korpuskularno-talasne prirode svetlosti. To me asociralo. Vučić, takođe, ima ličnost dualne prirode. Jedan deo nje i dalje vuče za sobom breme prošlosti, nekadašnji pogled na svet, stare manire ophođenja sa neistomišljenicima, u isto vreme, postoji i jedan sasvim drugi deo njegove svesti koji je okrenut budućnosti, koji sasvim pravilno i racionalno ocenjuje strateški kurs Srbije i mere koje treba preduzeti da bi se Srbija dovela na zdrave ekonomske noge. Onaj retrogradni deo svesti, uslovno rečeno stari, jeste taj koji Vučića dovede u situaciju da se povišenim tonom obrati Tamari Spaić, koji ga spreči da na raport pozove ministra vojnog zato što je „Odbrana” na neprihvatljiv i za državu štetan način napala zaštitnika građana, koji dozvoli Vulinu da priča krajnje nesuvisle i neprimerene stvari o zaveri evropskih i svetskih moćnika protiv Vučića. Taj deo svesti učini da on možda ne zabrani „Utisak nedelje”, ali sigurno ne učini ništa da on ne bude skinut s programa ili barem udomljen na nekom primerenom mestu, recimo na RTS-u. Taj deo svesti ne zabrani SNS-u da u svojim saopštenjima na krajnje neprimeren, ružan i uvredljiv način napada DS. Pa onda i propusti da kazni vladine službenike koji po internetu bezbrižno šeruju svoje slike sa plaža Tajlanda, odajući time utisak da vladu čine bahati bogataši, sve to u zemlji u kojoj ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem... U isto vreme, drugi deo Vučićeve svesti, onaj novi, raduje se, sasvim opravdano, aranžmanu sa MMF-om, donosi nepopularne mere što jeste nepopulistička politika za primer, predstavlja Nacionalni program za borbu protiv poplava, pokušava da sačuva posao za radnike smederevske „Železare” na način na koji bi radila svaka odgovorna osoba, ode na inauguraciju hrvatske predsednice i pruži ruku saradnje, radi na regionalnoj stabilizaciji kroz zajedničku sednicu vlada Srbije i Makedonije i kroz posetu Sloveniji, rešava kosovski čvor na najbolji mogući način kroz dijalog sa Albancima... E, sad je pitanje, rekoh sagovorniku, treba li pljuvati premijera, onako kako rade mnogi, šta god da uradi ili izgovori, ili treba kritikovati loše poteze, a hvaliti dobre i time ga podržavati i ohrabrivati da pravi manje loših, a više dobrih? Znaš šta, kaže mi novinar, ja važim za antivučićevca, ali kad bi me bog sutra pozvao i rekao: „Evo ti odluči ko treba da bude srpski premijer, ja bih rekao – Vučić. Znaš li zašto? Zato što je jedino on u stanju da podvikne i preseče one stvari zbog kojih Srbija inače večno biva zaglibljena i blokirana.” Posle razgovora, ostanem u razmišljanju oko premijerove dvojnosti. Takva dva suprotna pola, po prirodi stvari, emituju kontradiktorne poruke javnosti i zbunjuju je, pa onda premijera ne treba da čudi što su oni protiv njega. Pritom, ne mislim na one koji su protiv svakog jer im je to poza.

Pročitajte još:Nikolić postaje počasni protektor Evropske akademije nauka i umetnostiSEKS KOJI MORATE PROBATI: Kineska devetka!Jacenjuk uzeo državljanstvo Kanade – mimo zakona Ukrajine!

Nekoliko dana ranije dao sam nekakvu izjavu za TV, novinarki koja po mom sudu spada u grupu inteligentnih, odmerenih i ozbiljnih. Kad smo završili, malo smo ćaskali o politici. I pitam je: „Kad bi iz nekog razloga sutra pala ova vlada, šta bi bila alternativa u sadašnjem odnosu snaga?” Pogledala me je prilično začuđeno: „Pa, nema alternative!” Alternative, naravno, uvek ima, samo je pitanje kakva je. U našem konkretnom slučaju, kad bi pala ova vlada, odnosno ovaj Vučić, jedina realna alternativa bila bi vlada koju bi vodio drugačiji Vučić. Onaj koji ne vodi borbu sa sobom i onaj u kome je pobedila jedna priroda. Ona stara. Razmišljajmo o tome. Piše: Nebojša Krstić Izvor: Politika