Pravda

Depeša crnogorske ambasade naslovljena „Izvještaj o radnoj posjeti potpredsjednika Vlade i ministra vanjskih poslova Igora Lukšića Vašingtonu 10. i 11.mart 2015. godine” sadrži i podatak da su američki zvaničnici tražili od Crne Gore da učestvuje u obuci Nacionalne garde Ukrajine. Prema tom dokumentu, Lukšić se na sastanku sa potpredsednikom multinacionalne firme Maraton oil, koja je zainteresovana za istraživanje nafte i gasa u crnogorskom i hrvatskom podmorju, obavezao da će poštovati uslove iz hrvatskog tendera u području Prevlake, iako je pre toga Crna Gora slala žalbe Ujedinjenim nacijama zbog odluke Zagreba da raspiše taj tender. Na jednom od sastanaka Lukšić je rekao da je razočaravajući stav predsednika Francuske Franosa Olanda da nije vreme da se NATO dalje širi. Tokom posete SAD-u, Lukšić se sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland, savetnikom američkog predsednika Čarlijem Kapčanom, senatorima DŽonom Mekejnom, Kristoferom Marfijem i Ronom DŽonsonom, kao i sa potpredsednikom firme Maraton oil Mičom Litlom i komesarkom Američke komisije za mogućnost jednakog zapošljavanja Čai Feldblum. Prema depeši crnogorske ambasade, tokom sastanka sa Mekejnom, Marfijem i DŽonsonom, Lukšić je naglasio da Crna Gora sa nesmanjenim intenzitetom i posvećenošću sprovodi reforme u ključnim oblastima kako bi osigurala dobijanje poziva za članstvo do kraja ove godine. – Zbog interesovanja senatora, govorio je i o ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori – makroekonomskim pokazateljima i perspektivama razvoja, kao i o aktivnostima koje Crna Gora preduzima u cilju zaštite slobode medija. Senatori Mekejn i Marfi (DŽonson se kratko zadržao na sastanku) istakli su da je Crna Gora ostvarila izuzetan napredak na putu ka punopravnom članstvu u NATO-u i složili se sa ocenom potpredsednika Lukšića da je što skorije članstvo u NATO-u značajno ne samo za Crnu Goru, već i za stabilnost regiona u celini, ali i za bezbednost Mediterana, te poručili da će Crna Gora i dalje imati snažnu podršku Kongresa u završnici ovog procesa. Senator Mekejn je, govoreći o široj bezbednosnoj situaciji – krizi u Ukrajini i ruskom predsedniku, aktivnostima ISIS-a i pregovorima sa Iranom – kritikovao aktuelnu politiku američke administracije i izrazio bojazan da će Crna Gora, nažalost, možda morati da sačeka sledećeg predsednika da bi ušla u NATO – navedeno je u depeši crnogorske ambasade u Vašingtonu. Naredni američki izbori za šefa države biće održani u novembru 2016.godine, a nakon izbora, novi predsednik stupiće na dužnost početkom 2017. godine. Depešu, koja je zavedena pod brojem 07/15-80/6-03, primljenu u Ministarstvu vanjskih poslova 27.marta ove godine, potpisao je ambasador Crne Gore u SAD Srđan Darmanović. U njenoj izradi su učestvovali i službenici ambasade Dubravka Lalović i Marija Đerković Petrović. U tom dokumentu se navodi da je stav Fransoa Olanda o neširenju NATO-a bio tema sastanka Lukšića i Čarlija Kapčana, savetnika Baraka Obame i višeg direktora za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće. Kapčan je, komentarišući druge aspirante za ulazak u NATO, pomenuo i Makedoniju i mogući simultani ulazak te države i Crne Gore u taj vojni savez ukoliko makedonske vlasti reše spor sa Grčkom oko imena, ali je istakao da za taj scenario nema nikakve izvesnosti, s obzirom da nema napretka u makedonsko-grčkom sporu. – Ministar je kazao da je sastanak u Stejt departmentu bio vrlo pozitivan i da su ponovljeni jasni stavovi oko potrebnih reformi i sugerisana bliska saradnja sa Berlinom i Parizom oko poziva u NATO. Ministar je u tom kontekstu podsetio na izjavu predsednika Francuske, koja je, iako se tumači da se prevashodno odnosila na Gruziju i Ukrajinu, bila razočaravajuća. Ponovio je važnost strateških razloga za naš prijem, komentarišući i nedavne stavove MVP Gruzije, koja je svesna značaja prijema Crne Gore u NATO kako bi politika otvorenih vrata ostala relevantna – navedeno je u depeši crnogorske ambasade. Nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom 3.marta ove godine, Oland je rekao da zahteve za pristup sada treba odbiti jer nije vreme da se Alijansa širi.

Pročitajte još:The National Interest: Rusija i Amerika – na ivici nuklearnog sukoba!Lavrov o „najvećem neprijatelju Rusije“Đavo je odneo šalu u Srbiji

U razgovoru Viktorije Nuland i Igora Lukšića ukazano je na mogućnost da američki eksperti pomognu u rešavanju spora Crne Gore i Hrvatske oko Prevlake, a crnogorski ministar je kazao da su pregovori Zagreba i Podgorice o odlasku pred Međunarodni sud pravde u završnoj fazi. Šef crnogorske diplomatije obavio je i razgovor sa potpredsednikom firme Maraton oil Mičom Litlom, a teme su bili tenderi za istraživanje podmorja koje su raspisale Crna Gora i Hrvatska. Interesantno je da na sajtu Ministarstva vanjskih poslova nema podatka da se ministar tokom posete Vašingtonu sastao sa predstavnikom firme Maraton oil. U depeši se ističe da je šef diplomatije Igor Lukšić rekao da proces demarkacije između Crne Gore i Hrvatske nije završen, te da Podgorica neće prejudicirati konačni status. – Potpredsednik je naglasio spremnost Crne Gore da se do donošenja konačne odluke o statusu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu prilagodi uslovima hrvatskog tendera u spornim područjima – navodi se u depeši ambasade Crne Gore. Međutim, Lukšić je početkom decembra prošle godine saopštio da je Crna Gora Odeljenju Ujedinjenih nacija (UN) za prekomorske poslove i pravo mora dostavila notu zbog toga što je Hrvatska raspisisala tender za istraživanje i eksploataciju ugljovodonika u oblasti Prevlake. On je tada kazao da je Crna Gora dostavila notu u kojoj je iznet zahtev da se svim potpisnicama Konvencije za pravo mora prosledi protest povodom aktivnosti Hrvatske u zoni Prevlake, koja, kako je tada tvrdio Lukšić, raspisivanjem tendera krši Protokol o privremenom režimu koji su dve države potpisale 2002. godine. U diplomatskoj depeši je navedeno i da je Lukšiću tokom posete SAD rečeno da će predsednik Barak Obama odlučivati o proširenju Alijanse i na osnovu razgovora sa saveznicima, sa kojima su SAD zasad još u fazi diskusija, koje će trajati do sastanka NATO-a na ministarskom nivou u maju ove godine. Izvor: Iskra