Правда

Депеша црногорске амбасаде насловљена „Извјештај о радној посјети потпредсједника Владе и министра вањских послова Игора Лукшића Вашингтону 10. и 11.март 2015. године” садржи и податак да су амерички званичници тражили од Црне Горе да учествује у обуци Националне гарде Украјине. Према том документу, Лукшић се на састанку са потпредседником мултинационалне фирме Маратон оил, која је заинтересована за истраживање нафте и гаса у црногорском и хрватском подморју, обавезао да ће поштовати услове из хрватског тендера у подручју Превлаке, иако је пре тога Црна Гора слала жалбе Уједињеним нацијама због одлуке Загреба да распише тај тендер. На једном од састанака Лукшић је рекао да је разочаравајући став председника Француске Франоса Оланда да није време да се НАТО даље шири. Током посете САД-у, Лукшић се састао са помоћником државног секретара САД Викторијом Нуланд, саветником америчког председника Чарлијем Капчаном, сенаторима Џоном Мекејном, Кристофером Марфијем и Роном Џонсоном, као и са потпредседником фирме Маратон оил Мичом Литлом и комесарком Америчке комисије за могућност једнаког запошљавања Чаи Фелдблум. Према депеши црногорске амбасаде, током састанка са Мекејном, Марфијем и Џонсоном, Лукшић је нагласио да Црна Гора са несмањеним интензитетом и посвећеношћу спроводи реформе у кључним областима како би осигурала добијање позива за чланство до краја ове године. – Због интересовања сенатора, говорио је и о економској ситуацији у Црној Гори – макроекономским показатељима и перспективама развоја, као и о активностима које Црна Гора предузима у циљу заштите слободе медија. Сенатори Мекејн и Марфи (Џонсон се кратко задржао на састанку) истакли су да је Црна Гора остварила изузетан напредак на путу ка пуноправном чланству у НАТО-у и сложили се са оценом потпредседника Лукшића да је што скорије чланство у НАТО-у значајно не само за Црну Гору, већ и за стабилност региона у целини, али и за безбедност Медитерана, те поручили да ће Црна Гора и даље имати снажну подршку Конгреса у завршници овог процеса. Сенатор Мекејн је, говорећи о широј безбедносној ситуацији – кризи у Украјини и руском председнику, активностима ИСИС-а и преговорима са Ираном – критиковао актуелну политику америчке администрације и изразио бојазан да ће Црна Гора, нажалост, можда морати да сачека следећег председника да би ушла у НАТО – наведено је у депеши црногорске амбасаде у Вашингтону. Наредни амерички избори за шефа државе биће одржани у новембру 2016.године, а након избора, нови председник ступиће на дужност почетком 2017. године. Депешу, која је заведена под бројем 07/15-80/6-03, примљену у Министарству вањских послова 27.марта ове године, потписао је амбасадор Црне Горе у САД Срђан Дармановић. У њеној изради су учествовали и службеници амбасаде Дубравка Лаловић и Марија Ђерковић Петровић. У том документу се наводи да је став Франсоа Оланда о неширењу НАТО-а био тема састанка Лукшића и Чарлија Капчана, саветника Барака Обаме и вишег директора за Европу у Савету за националну безбедност Беле куће. Капчан је, коментаришући друге аспиранте за улазак у НАТО, поменуо и Македонију и могући симултани улазак те државе и Црне Горе у тај војни савез уколико македонске власти реше спор са Грчком око имена, али је истакао да за тај сценарио нема никакве извесности, с обзиром да нема напретка у македонско-грчком спору. – Министар је казао да је састанак у Стејт департменту био врло позитиван и да су поновљени јасни ставови око потребних реформи и сугерисана блиска сарадња са Берлином и Паризом око позива у НАТО. Министар је у том контексту подсетио на изјаву председника Француске, која је, иако се тумачи да се превасходно односила на Грузију и Украјину, била разочаравајућа. Поновио је важност стратешких разлога за наш пријем, коментаришући и недавне ставове МВП Грузије, која је свесна значаја пријема Црне Горе у НАТО како би политика отворених врата остала релевантна – наведено је у депеши црногорске амбасаде. Након састанка са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом 3.марта ове године, Оланд је рекао да захтеве за приступ сада треба одбити јер није време да се Алијанса шири.

Прочитајте још:The National Interest: Русија и Америка – на ивици нуклеарног сукоба!Лавров о „највећем непријатељу Русије“Ђаво је однео шалу у Србији

У разговору Викторије Нуланд и Игора Лукшића указано је на могућност да амерички експерти помогну у решавању спора Црне Горе и Хрватске око Превлаке, а црногорски министар је казао да су преговори Загреба и Подгорице о одласку пред Међународни суд правде у завршној фази. Шеф црногорске дипломатије обавио је и разговор са потпредседником фирме Маратон оил Мичом Литлом, а теме су били тендери за истраживање подморја које су расписале Црна Гора и Хрватска. Интересантно је да на сајту Министарства вањских послова нема податка да се министар током посете Вашингтону састао са представником фирме Маратон оил. У депеши се истиче да је шеф дипломатије Игор Лукшић рекао да процес демаркације између Црне Горе и Хрватске није завршен, те да Подгорица неће прејудицирати коначни статус. – Потпредседник је нагласио спремност Црне Горе да се до доношења коначне одлуке о статусу пред Међународним судом правде у Хагу прилагоди условима хрватског тендера у спорним подручјима – наводи се у депеши амбасаде Црне Горе. Међутим, Лукшић је почетком децембра прошле године саопштио да је Црна Гора Одељењу Уједињених нација (УН) за прекоморске послове и право мора доставила ноту због тога што је Хрватска расписисала тендер за истраживање и експлоатацију угљоводоника у области Превлаке. Он је тада казао да је Црна Гора доставила ноту у којој је изнет захтев да се свим потписницама Конвенције за право мора проследи протест поводом активности Хрватске у зони Превлаке, која, како је тада тврдио Лукшић, расписивањем тендера крши Протокол о привременом режиму који су две државе потписале 2002. године. У дипломатској депеши је наведено и да је Лукшићу током посете САД речено да ће председник Барак Обама одлучивати о проширењу Алијансе и на основу разговора са савезницима, са којима су САД засад још у фази дискусија, које ће трајати до састанка НАТО-а на министарском нивоу у мају ове године. Извор: Искра