Pravda

Deo odgovora sadržan je takođe u izjavi Čovića, koji je, odgovarajući na pitanje o ustavnosti referenduma u RS, rekao da bi se, ako se već poteže pitanje ustavnosti tog poteza, moglo diskutovati i o ustavnosti slanja pisma koje je 25 poslanika Parlamenta BiH poslalo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, a u vezi s godišnjicom obeležavanja stradanja u Srebrenici, podržavši donošenje tada aktuelne rezolucije o Srebrenici. Kada je reč o tom pismu, poslanici iz RS konstatovali su da se radi o zloupotrebi zvaničnog memoranduma Parlamenta BiH, kršenju Ustava BiH i Poslovnika parlamenta. Predstavnički dom parlamenta BiH ima 42 poslanika, 28 iz FBiH i 14 iz RS, i svaku odluku mora da podrži najmanje pet poslanika iz Srpske ili deset iz FBiH, što je u najkraćem osnova bazičnog dejtonskog mehanizma, koji se zove entitetsko glasanje. Pismo Munu, kao i slično koje je upućeno parlamentu Kanade, nije potpisao nijedan poslanik iz RS. Međutim, to su samo najsvežiji primeri zloupotreba koje imaju veze sa diplomatijom, imajući u vidu se unazad više od deset godina iz RS neprestano negodovalo zbog tog što bošnjački zvaničnici, uglavnom sa pozicije člana Predsedništva BiH ili ministra spoljnih poslova BiH (Sven Alkalaj i Zlatko Lagumdžija), jednostrano i bez dogovora istupaju u svetskim telima, ali se neretko upozorava i na neprimerene aktivnosti u ambasadama BiH i diplomatsko-konzularnoj mreži, za koju u RS tvrde da je postala mreža za širenje bošnjačke politike. Tako su ranijih godina na važne svetske adrese, prvenstveno u UN, stizali pozivi čak i na ukidanje Republike Srpske, i to kroz jednostrano tumačenje ratnih događaja u kojima su krivci jedino na srpskoj strani. "Da li principi međunarodnog prava dozvoljavaju hapšenje Karadžića, a istovremeno očuvanje njegovog projekta", pitao je 2008. Haris Silajdžić na sednici Generalne skupštine UN. Upravo je na Silajdžića, tadašnjeg bošnjačkog člana Predsedništva BiH, upućeno najviše zamerki, zbog čijeg je izlaganja Skupština RS usvojila rezoluciju kojom je osudila njegove istupe u UN i Savetu Evrope. "Učenici Miloševića, Mladića i Karadžića traže dovršenje projekta nakon zločina, proterivanja...", rekao je Silajdžić 2010. pred UN. Zanimljivo, mediji u BiH ovih dana prenose saznanja portala "Bosnija tajms" da je Silajdžić postao savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Silajdžić je, prenose mediji, i zvanično Erdoganov savetnik iako je taj posao radio i za kabinet bivšeg turskog predsjednika Abdulaha Gula. Dosadašnji savetnički angažman Silajdžića više se tretirao kao usluga na "prijateljskoj osnovi", dok je sadašnji angažman zvaničan sa ovlašćenjem koje je svojeručno potpisao Erdogan. Po pisanju medija, Silajdžićev savetnički angažman kod predsednika Erdogana trebalo bi da obuhvati tri pravca – učvršćivanje veza Turske sa Kuvajtom i Katarom, obnova prijateljskih odnosa sa SAD, te angažman Turske na Balkanu, posebno u BiH. Stoga je, prenose nezvanična saznanja mediji u BiH, zanimljivo, čak i paradoksalno, da je aktuelni član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović uzeo sebi za savetnika turskog biznismena Muzafera Čileka, a Erdogan baš Silajdžića. Na zvaničnom sajtu Predsedništva BiH Čilek nije naveden kao savetnik Izetbegovića.

Pročitajte još:Izetbegović: Dodik bi olovkom što nije topomNASER ORIĆ PRIZNAO: Nismo poštovali Ženevsku konvenciju! (VIDEO)

Izvor: Politika