Pravda

Evropska unija na velikoj prekretnici Evropa 2016. godine biće po mnogo čemu na prekretnici. Očekuje se dalje zaoštravanje odnosa između evroskeptika i onih koji žele stvaranje sjedinjenih država Evrope. Polarizovaće se stavovi onih koji, suočeni s najvećom izbegličkom krizom u modernom dobu, podižu žice, uvode granične prelaze i zalažu se za jačanje nacije, na račun EU. Na tom talasu uzdižu se ekstremističke partije, kako levice, tako i desnice, posebno na južnom krilu kontinenta, koje zagovaraju sve ono što je, posle Drugog svetskog rata, upravo trebalo da se prevaziđe ujedinjenjem, tada podeljene, Evrope. S druge strane, pokušaji daljeg "zbijanja redova" i konsolidacije Evropske unije, uključujući i najdelikatnije finansije, čemu teži i najveća članica EU Nemačka, dočekani su u delu evropske familije negodovanjem. Pojedini evropski lideri, među kojima je jedan od glasnijih mađarski premijer Viktor Orban, tvrde da je to put ka nametanju diktata Brisela, uz paralelno ukidanje suvereniteta i nezavisnosti država članica. Sve to skupa nastaviće trend nestabilnosti na Starom kontinentu, kome dalji priliv izbeglica sa Bliskog istoka i u 2016. godini pruža dodatni podsticaj. Upravo ovaj problem umnogome bi mogao ne samo da natkrili ostala neslaganja u evropskoj porodici, već i da kanališe budući izgled Evropske unije, i odnose unutar nje. Tu su i pripreme referenduma kojim Velika Britanija odlučuje da li će da ostane, ili napusti, evropsku familiju. Počev od stvaranja ekonomske zajednice za ugalj i čelik, Evropa je decenijama samo otvarala, jedna za drugim, 28 puta, vrata novim članicama. Tendencija daljeg proširenja i dalje postoji, ali uz značajnu razliku. U Evropskoj uniji će prvi put biti odškrinuta i vrata za - izlaz. Američki izbori Istraživanja javnog mnjenja u Americi pokazuju da bi u 2016. godini na najprestižniju vašingtonsku adresu mogla, prvi put u američkoj istoriji, da se useli kao predsednik SAD jedna žena. U konkretnom slučaju, za nju bi to bio povratak u kuću u kojoj je, u ulozi prve dame, već provela osam godina sa bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom. Kandidatkinja demokrata Hilari Klinton bi, da se izbori održavaju danas, "potukla" trenutno najozbiljnijeg republikanskog rivala, milijardera Donalda Trampa. Predsednički izbori u SAD se, međutim, održavaju tek za deset meseci, 8. novembra, što sva predviđanja čini neizvesnim. Klintonova je do sada najjači kandidat demokrata, ali kada je o republikancima reč, Trampovo vođstvo opterećeno je žestokim kritikama u Americi, ali i izvan nje, zbog njegovih radikalnih izjava. U taboru republikanaca vlada velika gužva, pa su iznenađenja moguća, posebno imajući u vidu ogromnu ulogu slivanja dolara u predsedničke kampanje. U tom pogledu nenadmašan je sin i brat dvojice bivših predsednika SAD, DŽeb Buš, pa bi američki izbori mogli da se svedu i na nadmetanje dve moćne američke političke "dinastije", Buš i Klinton. Kako god, već je jasno da su centralne teme izbora američka ekonomija i zdravstvena zaštita, ali i brutalnosti policije nad Afroamerikancima, rastuće socijalne nejednakosti među Amerikancima i klimatske promene. Zabrinutost zbog terorizma koji se "produkuje" na Bliskom istoku, a preti napadima na SAD, kao i pitanja imigracije, od izetnog su značaja na ovim izborima za čak dve trećine Amerikanaca. Ali u američke izbore uperene su i oči celog sveta, koji već sada pažljivo osluškuje stavove najistaknutijih kandidata o "neuralgičnim" tačkama Bliskog istoka, kao i Kini i Rusiji. Virtuelna stvarnost Informatičari širom sveta najavljuju preokret u tehnologiji - start inovacija koje bi 2016. učinile godinom virtuelne stvarnosti. Sajber svet, skup pomagala koji lansiraju korisnika u nematerijalni prostor gde oni stupaju u komunikaciju s drugim ljudima, postaće toliko realan po pitanju percepcije, da će se činiti da smo fizički prisutni. Bitan uslov je privući što više korisnika što će dovesti do masovne proizvodnje i time niže cene. Američka tehnološka kompanija "Okulus" izbaciće na tržište "Rift" sistem, što će dovesti do toga da se igrice "osećaju", baš kao stvarne. Transformisaće se i filmovi, ali i komunikacija putem društvenih mreža, pa će prijatelji na "Fejsbuku", biti mnogo "realniji". Holografska televizija, koja će omogućiti da slika "nikne" nasred prostorije, bez ekrana, kuca nam na vrata. I tržište novca sve je više pod uticajem virtuelnog sveta. Već postoje i uveliko se koriste bitkoini, elektronska valuta, vid digitalnog javnog novca, elektricitet pretvoren u kodove sa novčanom vrednošću. Rusija bi, u 2016. godini, mogla da lansira bit-rublju, ali ideja nailazi na otpor u Moskvi, i zbog straha da bi se kripto-valuta koristila za pranje novca i finansiranje terorističkih aktivnosti. Strah - pratilac svakodnevnog života Teroristički napadi u samom srcu Evrope, dolazak stotina hiljada izbeglica iz Afrike i sa Bliskog istoka na Stari kontinent, nemogućnost Brisela da se nosi sa ovim problemima, učinili su da strah postane jedno od najdominantnijih osećanja Evropljana. U 2016. godini strah će se samo uvećavati, tempom daljeg usložnjavanja problema sa kojima se svet suočava. On će biti pratilac u svim prevoznim sredstvima, na koncertima, u bioskopima, u restoranima, jer više nema nijednog kutka na planeti koji bi bio apsolutno bezbedan. Reprezentativna anketa, koju je po nalogu Fondacije BAT iz Hamburga, sproveo eminentni nirnberški institut za istraživanje javnog mnenja GfK, pokazuje bitnu promenu opšteg raspoloženja. Godine za nama, strah je osećalo čak 55 odsto ispitanika, 2014. trećina, a 2013. još manje, 28 procenata. Direktor instituta, profesor Ulrih Rajnhard, predviđa da će 2016. godine "strah kucati snažnije nego ranije na vrata Evrope". Fenomen brige za budućnost, koji se nekada vezivao samo za Nemačku, prema očekivanju naučnika u 2016. godini postaće globalno osećanje. Čak 64 odsto starijih od 55 godina, potvrdilo je da sa velikim strahom gleda u budućnost. U starosnoj kategoriji od 14. do 42. godine zabrinuto je 42 odsto ispitanika. U odnosu na 2013. godinu, broj mladih koji strepe više se nego udvostručio. Čak 70 odsto ljudi smatra da će podele u Evropi biti sve dublje. Trend udesno u Poljskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Švajcarskoj potvrđuje da stanovništvo u Evropi oseća nesigurnost i da su ljudi zabrinuti za svoj standard, a nacionalne interese stavljaju u prvi plan. Svi slojevi društva nezadovoljni su svojim predstavnicima u parlamentima i zabrinuti za ono što predstoji u sferi ekonomije. Put do gasovitog džina ZA sve zanesenjake, istraživače i one kojima je zemlja mala, 2016. će doneti puno uzbuđenja kada je otkrivanje novih svetova u pitanju. Za samo nekoliko meseci, plan je da to bude 4. juli, bićemo u prilici da kao nikada ranije budemo "na korak" od pete planete našeg Sunčevog sistema, da se približimo i ispitamo Jupiter. Misija pod nazivom "Juno" ili "Junona", jer je letilica lansirana avgusta 2011. sa Floride dobila ime po boginji rimskog panteona i ženi vrhunskog rimskog boga Jupitera (uzgred mu je bila i sestra ali reč je o bogovima koji mogu sve i mitologiju u kojoj je sve dopušteno), posle pet godina leta praznim i hladnim svemirom stiže na svoju destinaciju. Jupiter je gigant, njegova masa je 2,5 puta veća od zbira svih preostalih sedam planeta, koji ima čak 67 meseci, od kojih je četiri najveća otkrio još Galileo Galilej. Zbog toga Junona nosi i malu tablu sa originalnim tekstom koji je Galileo zapisao.I što je najlepše, za sve je dovoljno otići na sajt NASA i uživati u putovanju, uzbudljivosti i saznanjima koja stižu do nas. Kao da ste tamo. Za one koji ipak više vole tlo pod nogama, takođe ima dobrih vesti. Kinezi bi u septembru trebalo da okončaju gradnju najvećeg teleskopa, obima od pola kilometra, sa antenskim tanjirom koja se nalazi u prirodnom udubljenju i koji se zbog svoje veličine neće pomerati. Ali ovaj teleskop će otići tri puta dublje u svemir, beležiti sve deset puta brže i osluškivati prostor udaljen 1.000 svetlosnih godina. A ako sve ovo nije dovoljno, ako neko želi da se od svega odmori u kosmičkoj tišini, i to će biti moguće 2016. Rusko-američka hotelsko-tehnološka kombinacija otvoriće prvi hotel u svemiru. Povratak Hladnog rata Bez obzira na to što je Vladimir Putin mnogo puta ponovio da ne namerava da ratuje sa NATO, vojni analitičari uglednih zapadnih listova seju strah pišući o novoj ruskoj opasnosti. Atmosfera Hladnog rata je ponovo zaživela i po svemu se čini da će tako biti i u 2016. Uostalom, pre samo nekoliko dana ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio da će se i u 2016. održati brojni manevri, vežbe i nenajavljene provere bojeve gotovosti. Biće organizovana i brojna gađana savremenom vojnom tehnikom. Šojgu sa zadovoljstvom ističe da su sve jedinice gotovo maksimalno kadrovski popunjene. Sve su to razlozi zbog čega zapadni generali priznaju da ovako spremnu i moćnu armiju Rusija nikada nije imala posle raspada SSSR-a. Pokazna vežba u Siriji samo je još više pokazala da je Rusija ponova jaka oružana sila. I na tome Moskva ne staje. Intenzivno će se 2016. raditi na proizvodnji novih raketa koje trebaju da zamene prestarele interkontinentalne "vojvode" koje su za vreme SSSR-a pravili u Ukrajini. Sada se sva vojna tehnika proizvodi u Rusiji kako je niko ne bi mogao ucenjivati. Ruski eksperti tvrde da zemlja koja ima 200 raketa sa atomskim glavama može da bude potpuno spokojna jer se niko neće usuditi da je napadne. Ispada da je ravnoteža straha mnogo pouzdanija za očuvanje mira u svetu nego svi samiti velikih država. Koliko Zapad strahuje od ruske vojne moći odlično pokazuje i analitički tekst u "NJujork tajmsu" u kom se ističe da je Rusija odlučila da ponovo koristi vojne baze na Arktiku. List tvrdi da je Moskva 2015. povećala vojni budžet u odnosu na 2014. za 11 milijardi dolara. Sada kada se Rusija naoružava, ni Amerikanci više ne pričaju o tome kako bi jednim moćnim sinhroizovanim udarom mogli da unište sve ruske atomske potencijale i prisile Moskvu na kapitulaciju. Seobe Velika seoba naroda sa Bliskog istoka i severne Afrike u Evropu, započeta u godini za nama, nastaviće se i u 2016. predviđaju demografi. Bili u pravu ili ne, oni koji tvrde da je na delu savremeni demografski inženjering bez presedana u istoriji, kao deo geostrategije za stvaranje novog svetskog poretka, nepobitna je činjenica da se, demografski, Evropa drastično menja. Promene prisutne već godinama, sada se ubrzavaju. Rasno i verski, Stari kontinent će, ubuduće još manje ličiti na sebe, jer se migrantski talas neće zaustaviti. Evropske zemlje, koje su primile najviše izbeglica, suočavaju se sa rastućim otporom svog ("domorodačkog") stanovništva prema došljacima koje doživljavaju kao nekog ko im oduzima radna mesta, stanove, socijalnu pomoć. Jačaju ekstremno desničarski pokreti koji tvrde da se kolonizacija odvija u obrnutom smeru. Generalni pad standarda, usled ekonomske stagnacije i obaranja produktivnosti u mnogim privrednim granama, nimalo ne ide na ruku aktuelnim vladama, naročito nemačkoj, čija je kancelarka Angela Merkel neprekidno na kiši kritika zbog svoje politike otvorenih vrata prema migrantima. Istok se bogati, Zapad siromaši Srednja klasa, taj glavni oslonac društva kome bi u uređenim državama trebalo da pripada najveći deo stanovništva, u 2016. godini krenuće u dva smera. Američka i evropska srednja klasa ubrzano se "tope", dok se u Aziji ona ubrzano formira. Studija američkog Brukings instituta predviđa dalji pad, odnosno siromašenje, dosadašnje srednje klase u SAD i Evropi, od nekadašnjih pedesetak procenata na svega - 22 odsto. S druge strane, ekonomski rast u Kini, Indiji, Indoneziji, Vijetnamu, Tajlandu, Maleziji vodi poboljšanju standarda onih koji su doskora živeli u siromaštvu. Uzbrzano "topljenje" srednje klase u najvećoj svetskoj ekonomiji, SAD, trend je koji će se nastaviti. Istraživanje američkog Pju riserč centra je krajem 2015. godine već oglasilo nestanak srednje klase, pošto je njen udeo u populaciji pao na 50 odsto, sa 61 procenta 1971. godine. Klasa koja je važila za pokretača privrede počela je da se osipa zbog stagnacije plata i rasta troškova. NJeni pripadnici su nekada zarađivali najveći deo nacionalnog dohotka. Ne tako daleke 1970. godine na srednju klasu je odlazilo 62 odsto prihoda, dok sada on iznosi tek 43 procenta. Bogati su, rečju, poslednjih decenija postali još bogatiji, a trend ogromnih socijalnih razlika se nastavlja. Vrednost imovine onih iz srednje klase porasla je tek skromnih dva odsto, dok je, istovremeno, u nižoj klasi smanjena za čak 18 procenata. Bogatijih i siromašnijih sve je više, a slabljenje srednje klase signalizira sve jače isticanje dva ekonomska pola. U Aziji, trend je suprotan i nastaviće se 2016. Procenjuje se da će se azijski udeo srednje klase u svetu povećati sa sadašnjih 30 procenata na čak 64 odsto do 2030. godine. U ovom delu sveta, živeće se kvalitetnije nego na Zapadu. Prema procenama, čak 40 odsto potrošnje odvija se u Aziji. Roboti na njivama, kola bez vozača Farma bez farmera - ideja je koja se upravo ove godine iz oblasti naučne fantastike seli na njive, najpre u Japanu. U okviru globalnog trenda uvođenja robotike, od rudarstva, do automobilske industrije, japanska kompanija "Spred" za ovu godinu najavljuju gradnju fabrike povrća u kojoj će umesto seljaka raditi roboti, u svim fazama proizvodnje. Sadiće seme, presađivati i uzgajati povrće, sve do berbe, a onda će plodove automatski prenositi u pakovanje i prosleđivati dućanima. Proizvođači očekuju da će takav oblik potpuno automatizovane farme biti model za proizvodnju povrća u budućnosti širom sveta. Ističu da su prednosti očuvanje životne sredine, manja potrošnja vode... S obzirom na to da je fabrika zatvorenog tipa, nisu potrebni pesticidi i herbicidi, a klimatske promene ne ugrožavaju opstanak povrća. Biljke neće imati dodira s čovekom, što donosi veći higijenski standard. Podizanje rada na nivo samoodrživosti vodi smanjenju izdataka za proizvodnju, što vodi nižoj ceni povrća. Na još jednom mestu čovek postaje suvišan. Automobilska industrija je već sada spremna da na tržište, masovno, izbaci vozila koja će prevoziti putnike samostalno - bez vozača! "Dajmler" je već pre tri godine predstavio "mercedes s klase" sposoban da sam prevali zadatu deonicu. "Gugl" uveliko eksperimentiše sa svojim autom, a nedavno su na Salonu automobila u Tokiju, skoro svi veliki japanski giganti demonstrirali "autonomnu vožnju". Najdalje su otišli ipak u Mercedesu u kome imaju spremne i kamione koji bez po muke krstare auto-putevima, parkiraju se, a znaju čak i da propuste vatrogasno ili ambulantno vozilo. Za sada je najveća smetnja potpunom proterivanju šofera iz vozila zakon. Naime, do 2020. godine u Evropi je na snazi decenijama stara Ženevska konvencija o saobraćaju (8. novembar 1968) po kojoj u vozilu "mora da se za vreme kretanja nalazi vozač". Prekrajanje Bliskog istoka Vek pošto su kolonizatori iz zapadnoevropskih država uspostavili granice na Bliskom istoku, na delu je njihovo prekrajanje, a taj trend dominiraće i u 2016. godini. Zemlje, stvorene po završetku Prvog svetskog rata u skladu sa interesima Pariza i Londona, na udaru su ekstremnog islamizma, profitera i pobunjenika raznih boja. Islamska država, odnosno, samozvani kalifat, otela je ogroman deo teritorije u Siriji i na severu Iraka, a kontroliše i granicu između tih zemalja. Sirijski Kurdi traže autonomiju, kakvu imaju njihovi zemljaci u Iraku, pobunjenici i plemenske vođe na parčiće cepaju teritoriju Libije i Jemena. Vlade u Bagdadu, Damasku, Tobruku i Sani, nemaju vlast na celoj svojoj teritoriji. - Države se sve više oslanjaju na pomoć stranih i nevladinih faktora - kaže spoljnopolitički analitičar Favaz Gerges, profesor na Londonskoj školi ekonomije. - Čak i nafta, najvrednije blago Bliskog istoka, više nije pod kontrolom država. Irački Kurdi stvorili su legalnu infrastrukturu za eksploataciju crnog zlata pre više od decenije, a pobunjenici u Libiji i ID ubiru značajne prihode. Dramatične promene na Bliskom istoku analitičari objašnjavaju manjkom demokratije, postkolonijalizmom, protekcijom Zapada, korupcijom, slabim obrazovanjem i globalnim uzdizanjem radikalnog islama. Bliski istok najviše cepa rastući broj verskih i militantnih grupa žednih autonomije. Konflikt sunita i šiita, u svim zemljama Bliskog istoka, obiluje krvavim sukobima. Dve regionalne supersile, Saudijska Arabija i Iran, podržavaju zaraćene verske grupe. Nejasno je da li zvanični Vašington i Moskva imaju pretenzije i snage da razjedine Siriju, Libiju, Jemen, Irak. Mogu li za sada sigurne države, poput Egipta, Saudijske Arabije, Jordana i Bahreina da se odupru sve većem talasu separatizma u regionu? - Palestinci vide haos u Siriji i Iraku kao faktor koji bi mogao da promeni granice čitavog Bliskog istoka, što bi njima moglo da ide u korist - kaže profesor Rozmeri Holis sa Londonskog univerziteta.