Pravda

Crna Gora je danas suočena sa očajnikom, koji je ostao bez međunarodne podrške, koji je dozlogrdio ogromnoj većini građana, i koji u ovom trenutku u rukama ima još jedino korumpirani i kriminalizovani represivni aparat. Sve korumpirane i kriminalizovane autokrate, i sve korumpirane političke elite, od Brisela do Vašingtona, žarko su želeli pobedu Hilari Klinton. Mnogi od njih su, baš kao i Đukanović, milionskim donacijama Fondaciji Klinton, već duže kupovali američku naklonost i pomagali Hilarinu kampanju. Ali je od svih njih samo Đukanović taj koji je hazarderski, u predvečerje američkih izbora, porušio sve druge mostove, i stavio „sva jaja u samo jednu pitu“ zvanu Hilari. Po tome Milo Đukanović spada u grupu najvećih gubitnika američkih predsedničkih izbora. Izbora čiji je rezultat obezvredio dva jedina Đukanovićeva aduta na međunarodnom planu – oštru antirusku politiku i uhodani mehanizam milionskog korumpiranja američke administracije. Eto to su uzroci očaja u kome se danas nalazi prvi čovek Crne Gore. Zato je Crna Gora minulih dana postala pozornica za, do sada neviđeno, Đukanovićevo i Katnićevo raspojasano ludilo. Za tipično ludilo očajnika, koje na sve strane sipa sumanute optužbe i zajapurene pretnje. Ali koliko god su „teroristički scenariji“ Milivoja Katnića maloumni a njegove optužbe na granici groteske – bilo bi opasno bagatelisati te ludosti. Zbog Đukanovićevog očaja i zbog njegove poznate spremnosti na svaki zločin – mi svi moramo biti duboko svesni da ovo Katnićevo maloumno, neodgovorno i kriminalno postupanje preti da Crnu Goru gurne u unutrašnji sukob sa nesagledivim posledicama. Specijalni tužilac je od početka talac ove „terorističke farse“. Ovih dana on nastavlja da sve dublje tone – bez obzira što se svi sprdaju njegovim dietantskim pričama – i ne pokazuje nikakvu nameru da stane u svom profesionalnom sunovratu. Da stane u ovom ‘moralnom striptizu’ na Milovoj i Bebinoj šipci. Upravo zato čitava Crna Gora mora hitno prestati da se sprda njegovim potezima, i mora početi da ih uzima veoma ozbiljno, i da najoštrije kritikuje svaki njegov novi scenaristički izlet, svaki novi nastavak „terorističke farse“. Jer dosadašnje sprdanje očigledno podstiče Milivoja Katnića na nove, još veće bedastoće, i na nova i još dublja poniranja. Svi moramo biti oporo svjesni ogromne opasnosti da već sledeća Katnićeva kreacija može čitavu državu odvesti u otvoreno nasilje i vanredno stanje! A ta diktatura je scenario koji je bio planiran za izborni dan, u slučaju pobjede opozicije, i scenario na kome i dalje, sada preko Katnića, uporno rade očajnik Milo Đukanović i njegovo kriminalno okruženje. Trampova administracija će se otresti toksičnog nasleđa Klinton-Buš-Obama ere, a „zaboravljeni balkanski autokrata“ Milo Đukanović jeste beskrajno toksični dio tog prljavog nasleđa. Bilo bi zaista beskrajno glupo sada spasavati „toksičnog“ Đukanovića od njegovog neizbežnog i brzog sunovrata. Pritom je jednako glupo i opasno bagatelisati ovo Katnićevo guranje Crne Gore ka nasilju, kao što je glupo i pogubno danas ulaziti u koaliciju sa političkim pokojnikom Milom Đukanovićem. Kucnuo je trenutak da crnogorsko društvo pokaže da poseduje istorijsku odgovornost. Da pokaže da ima kapaciteta da se otrese od vekovnog autoritarnog nasleđa, i da je sazrelo da nastavi put u demokratsku budućnost – bez Đukanovića, bez UDBA-e, bez Kalića, Šarića i Mićunovića, bez Marovića, Katnića i Medenice. U skladu sa zakonom. Izvor: IN4S