Lazanski je tom prilikom razgovarao sa predsednikom Sirije Bašarom el Asadom, a stigao je i do Alepa. Kako kaže, situacija u zapadnom delu tog grada koji drže Asadove snage je relativno mirna, iako nema vode, nema struje i praktično se pije bunarska voda, a struja dobija iz agregata. Ali ljudi po ulicama spokojno šetaju, rade škole, rade dečji vrtići, radi univerzitetska bolnica, rade fakulteti.
Prema rečima Lazanskog, linija razdvajanja između sirijske vojske i terorista Nusra fronta i ID-a je vrlo čudna a da su s druge strane teroristi govore samo podignute visoke prepreke od olupina autobusa, kamiona, zemlje, šuta, nekih limova… Kad je reč o humanitarnoj situaciji, Lazanski ukazuje na činjenicu da kad god su snage vlade koje kontroliše predsednik Bašar el Asad zapretile da će potpuno staviti pod kontrolu kompletan sistem opkoljavanja istočnog Alepa, tad se na Zapadu digne frka i galama oko humanitarne katastrofe. - Moje logično pitanje jeste - ako je humanitarna katastrofa za civile, zašto jedinice ID-a, Nusre, odnosno njihovi funkcioneri ne dozvole civilima iz istočnog Alepa da napuste to područje jer vlada je slala autobuse. Ja sam bio na jednom ček-pointu, gde je to jutro bilo jedno desetak autobusa koji su čekali da prihvate izbeglice iz istočnog Alepa, civile koji bi izašli, čak je Bašar garantovao i bezbednost teroristima koji iziđu sa svojim ličnim naoružanjem i izaberu i destinaciju gde će da odu. Međutim, niko se nije pojavio - priča Lazanski. On dodaje da je čuo spekulacije u zapadnom Alepu da svako ko bi hteo da iziđe iz istočnog Alepa mora da teroristima plati nekih trista dolara po članu porodice, što nisu baš tako male pare za ljude koji tamo žive. Ističe i da, prema onom što je mogao da vidi lično na ulici sa linije razdvajanja, ili golim okom sa 16. sprata prozora hotela, nema utisak da su razaranja u istočnom Alepu katastrofalna, a da ima razaranja starog gradskog jezgra jer su tu vođene borbe, kako kaže, za svaki sprat, za svaku sobu — „i to je stravično gledati“. Lazanski napominje da nije išao u istočni Alep, jer i nije prreporučljivo da se ide u ruke „onima što režu vratove“. Na pitanje da li se nazire kraj rata, Lazanski kaže da je to teško reći, ali da će, ukoliko vlast u Damasku uskoro ovladaju istočnim Alepom, to biti prekretnica u tom ratu. - Onda će vlada Bašara el Asada moći da odvoji vojne formacije za neke druge frontove, pre svega za Idlib. Mislim da se neće žuriti da se tuku za Raku i ostaviće zapadnim državama da se zajedno sa Kurdima obračunavaju sa ID-om u Raki. Ali sigurno je da bi pobeda u Alepu bila fantastični propagandni i vojni uspeh armije Sirije i Bašara el Asada jer onda bi ostao samo Idlib kao jedan veći grad koji kontrolišu Nusra i ID - ocenjuje Lazanski i dodaje da bi to moglo da vodi konačnom kraju rata. Kako i kada bi to moglo da se desi, teško je recći, a to, po mišljenju Lazanskog, i ne zavisi samo od Sirijaca, već pre svega od Amerikanaca i Rusa. - Oni moraju da dogovore kraj rata. Za sada ne vidim mogućnost da se to brzo završi, iako mislim da bi pobeda snaga Bašara el Asada u Alepu bitno smanjila čekanje kraja rata - napominje sagovornik. On opisuje i susret sa Asadom, ističući da sirijski predsednik u ovom trenutku uživa veliku podršku i naroda, i političara. LJudi su se, kaže, od 2012. do sada opredelili i sad više nema natrag. - Oni koji su ostali sa Asadom do sada svesni su da im ako pobedi ova druga strana predstoji fizička likvidacija, njima i njihovim porodicama. Tu su stvari potpuno jasne - ko je otišao, otišao je, ko je ostao, taj mora da ostane do kraja. Nema više prostora za manevrisanje, svi su već jasno opredeljeni i sad je samo pitanje ko će nadvladati. Ja mislim da su šanse Bašara el Asada velike zato što ima prvo podršku Rusije, pa onda i Kine, pa onda, od arapskih zemalja, Alžira i Egipta a pre svega ima podršku u sopstvenom narodu - navodi Lazanski. Izvor: rs.sputniknews.com
