Pravda

Prvi čovek srpske vlade ocenio je da EU "više nije onako privlačna koliko je bila, ali mi smo racionalni ljudi i znamo da je to najbolje za našu zemlju", a onda je tu svoju ocenu podelio i sa novinarima, u nameri da se taj glas što dalje čuje. Gotovo da je suvišno podsećati da Unija ne izlazi na kraj s migrantskom krizom, da se zbog toga uveliko drma Šengen, da u junu sledi referendum o članstvu Velike Britanije, da su ekstremne desničarske grupe počele da jačaju širom Evrope… Vučić je za "Fajnenšel tajms" ocenio da "vidi ironiju" da Srbija teži da postane deo EU, dok jedna od najvećih članica Velika Britanija glasa o tome da je napusti. "Mnogi govore da EU možda više nije najbolje mesto na svetu, ali to jeste tip društva kakvom Srbija teži. Nastavićemo tim putem", dodao je srpski premijer. Iako je i ranije iskazivao određenu zadršku prema takvoj EU, ističući, recimo, da ne treba od njega tražiti da pokazuje oduševljenje za svaki evropski potez, čini se da je na londonskom skupu Vučić bio nešto kritičniji prema EU. Šta se to promenilo da predsednik vlade naglašava da će zemlja nastaviti svoj put ka EU iako ona više nije veliki sans? Prema mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, premijer je samo konstatovao realnost. "To što je Vučić rekao da je Evropa manje privlačna naprosto je proizvod toga da svi koji idu u EU iz istočne Evrope ne idu zbog nekih bajki o evropskim vrednostima, već zbog toga što očekuju da će im tamo neko pomoći da stanu na noge. Ali, iz godine u godinu Evropa je sve manje ekonomski atraktivna, na granici je recesije, nema propulsivnog privrednog rasta, kakav je bio u prošlosti. Samim tim ima i manje para za nove i siromašnije članice i manje privilegija za radnu snagu", kaže Anđelković, koji dodaje da je teško očekivati da će se ponoviti pomoć kakvu su, recimo, dobijali Poljaci (u članstvu od 2004). Ocenivši, takođe, da "stare članice zatvaraju ventil za odliv sredstava", profesor ekonomije Miroslav Prokopijević kaže da mi danas svakako ne možemo da računamo na sumu koju je Poljska dobila po stanovniku, a da ne govorimo i o onome koliko su dobijale zemlje osamdesetih godina. Poređenja radi, Grčkoj i Irskoj iz Brisela je stizalo i do pet odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda, dok se to u slučaju Bugarske i Rumunije, koje su 2007. ušle u EU, smanjilo, na otprilike dva odsto BDP. Nasuprot tome, Srbija sa zemljama EU ima najveću trgovinsku razmenu, pa, kako se ističe, mora da bude razumna. Tako Prokopijević kaže: "Postojala ili ne postojala EU, najmanje 70 odsto naše trgovinske razmene je sa zemljama te asocijacije. Prema tome, ta razmena ja najjača gravitaciona snaga, i to su naši partneri koje moramo da poštujemo". I zbog političkih razloga Evropa je, prema rečima sociologa Vladimira Vuletića, za Srbiju najbolje rešenje. "Iako se, nažalost, pokazalo da nije uspela da postigne jedinstvo, pa je zbog toga sada manje privlačna, to ipak ne znači da to jedinstvo neće postići u nekom budućem periodu. I to je drugi deo priče: ona je i dalje faktički najbolja moguća alternativa za nas", tvrdi on, dodajući da je druga alternativa, koja se tiče ekonomske zajednice koju Rusija pokušava da organizuje, "u osnovi daleka" za nas, jer nemamo čak ni teritorijalnu povezanost s tom zemljom. Anđelković ukazuje i da premijer nije rekao da se može tražiti "neko međurešenje" u odnosima sa EU, koje bi značilo ne odbacivati saradnju, već obezbediti model kakav s tom asocijacijom, recimo, imaju Švajcarska i Norveška – biti neka vrsta pridruženog člana, a ne težiti punopravnom članstvu. "Ako su evropski fondovi sve manji, nama se onda možda isplati da na nekim poljima razvijamo specijalne odnose s Rusijom i Kinom i da se ne vezujemo obavezama koje proizlaze iz direktnog članstva u EU", vajka se on. Vuletić, međutim, ne veruje da je takav model primenjiv na Srbiju, jer na Balkanu nije moguće, prema njegovim rečima, obezbediti takvu vrstu neutralnosti kakvu, recimo, ima Švajcarska, koja je i svojevrstan svetski trezor, ili Norveška, koja je potpuno na geografskoj margini, a ima i naftu koja joj daje moć. Sagovornici, inače, smatraju da je pomenutu poruku o sve manje privlačnoj EU premijer "adresirao" i na domaću i na stranu javnost. Prema Anđelkovićevim rečima, Evropljanima je, s jedne strane, preneo da previše ne pritiskaju Srbiju, jer mnogi u njoj počinju da razmišljaju da li im se isplati članstvo, a, s druge,"jednom delu evroskeptičnog biračkog tela u Srbiji – da to što on radi sa EU nije evrofanatizam, već da na osnovu racionalnih smernica pokušava da nešto uradi za zemlju". Slično je i Vuletićevo mišljenje. Rekavši da u zemlji postoje dva jasno razgraničena pola, proruski i proamerički, on kaže da će SNS u budućem parlamentu predstavljati jaku "tampon zonu" između te dve suprotstavljene pozicije. "Vučić se, zapravo, nada da je to poruka većini građana u Srbiji koji su za izbegavanje te vrste konfrontacije i ona otprilike glasi: pošto ne možemo da dođemo u potpuno neutralnu poziciju, održaćemo, ako je to moguće, dobre odnose i s jednima i s drugima. S druge strane, to je poruka i svima ostalima da Srbija ne može da okrene u potpunosti leđa Rusiji, jer ovde većina ima prilično emotivan odnos prema njoj", smatra Vuletić, u uverenju da je to zapravo "prirodna pozicija Srbije".

Pročitajte još:RASIPANJE GLASOVA: Ko će profitirati?KRAJ SAGE – IPAK U DVE KOLONE: Pajtić neće sa Tadićem i Čedom!

Izvor: Politika