* * * * *
Pred našim očima se pojavljuju i jačaju novi izdajnici Otadžbine. I čak ulaze u fazu ekstaze od svoje izdaje. Upadaju u svojevrsni trans, egzaltaciju od izdaje. Evo dokle je dogurao sin biše senatorke Ponomarjove - zlatni dečko Ilija Ponomarjov. U programu ukrajinskog TV kanala NJuz Van rekao je Ukrajini da su njeni „vojnici tokom Ruskog proleća na Krimu trebali da ubijaju ruske vojnike“. Reklo bi se: nečuveni slučaj nečoveštva i izdaje, ali ne. To je već bilo. Bio je jedan anarhista Mihail Bakunjin. Dovezli su ga iz Evrope (gde je u nekoliko zemalja bio osuđen na smrtnu kaznu) direktno u Petropavlovsku tvrđavu, posle je, nakon što je osuđen u Rusiji na doživotnu robiju, služio kaznu u Šliserburškoj tvrđavi, pa poslat u Sibir do kraja života, odakle je pobegao. Dokopao se Londona, gde je uspešno zagorčavao politički život Marksa i Engelsa. Umro je prirodnom smrću. Bakunjin je bio polonofil, stao je na stranu poljskog ustanka protiv Rusa, sam nije ratovao, ali je podstrekavao, za šta je i dobio doživotnu robiju. Ponomarjov je već zaslužio bar ćorak. I to bi bilo pravedno. Jer, da čovek s ruskim prezimenom poziva na ubijanje ruskih vojnika, i da mu za to ništa ne bude, to je greška u kosmosu, u svetskoj pravdi. Đavolština.Pročitajte još:Izvor: fakti.org