Za sebe kaže da je preživeo s puno sreće i zahvaljujući sposobnosti da, verovatno emocionalno, živi van svega toga. Nacisti su ga zarobili 1944. dan uoči savezničkog iskrcavanja u Normandiji, na ostrvu DŽersi, jednom od Kanalskih ostrva koji su tokom rata bili pod okupacijom, i to zato što je sestri pomagao oko zbrinjavanja jednog ruskog zarobljenika koji je pobegao Nemcima, te zbog nesaradnje s nemačkim okupacionim vlastima.
NJegov posao u Bergen-Belsenu bio je zakopavanje tela ubijenih i pomrlih u masovne grobnice. Logoraši su, rekao je, bili slabi do te mere da su rovove za njih morali iskopati radnici spolja. U tom logoru je tokom rata pobijeno najmanje 70.000 ljudi, a saveznici kad su ga oslobodili, zgroženi viđenim, jer to je bio prvi takve vrste na koji su naišli, naterali su lokalno stanovništvo da prođu kroz logor i vide što im se događalo pod nosom.
Le Druilenec je naveo i to da su bili bez vode, hrane i mogućnosti da spavaju. U 10 meseci zatočeništva izgubio je više od pola svoje telesne težine. Skoro celu jednu godinu trebalo mu je da se oporavi od dizenterije, šuge, neuhranjenosti i septikemije. Lekarska komisija zaključila je da je pretrpeo nešto manju od 50-postotne invalidnosti, te mu je odredila obeštećenje od 30.000 funti u današnjoj protivvrednosti. Izvor: express.hr
