Piše: Vladimir Kozin Taj događaj je izazvao veliku pažnju kako ruskog vojno-političkog rukovodstva, tako i lidera svih država sveta.
Stvar je u tome što to tamo nije neki bezazleni odbrambeni objekat.
U skladu sa takozvanim „etapnim adaptivnim pristupom“ razmeštanju globalne infrastrukture američke PRO, na teritoriji vazduhoplovne baze Deveselu su postavljeni američki lansirni sistemi Mk-41 borbenog digitalnog sistema za upravljanje „Aegis“ sa brodskim antibalističkim raketama „Standard 3“, verzija 1B, kao i radarska stanica AN/SPY-1 za njihovo navođenje na cilj.
Antibalističke rakete „Standard 3“ 1B su danas najnapredniji deo udarno-borbene komponente američke PRO. Po rečima američkih stručnjaka, one su sposobne da presretnu sve vrste krstarećih i balističkih raketa malog i srednjeg dometa, to jest na udaljenostima do 5.500 kilometara.
Rusija takve rakete prema Sporazumu o uništavanju raketa srednjeg i malog dometa iz 1987. godine nema već odavno.
Razmeštanje modernih elemenata sistema PRO bi, reklo bi se, trebalo da poveća bezbednost stanovnika Južne i Centralne Evrope. Ali, da li je to stvarno tako?
Objavljene tehničke karakteristike antibalističkih raketa „Standard 3“ omogućavaju da postigne „bezbednost“ hipotetičkog raketnog napada u prečniku do 500 kilometara od mesta razmeštanja po horizontali i oko 250-300 kilometara po visini. Tako će se u zoni njihovog dejstva nalaziti teritorija Rumunije i niza okolnih država, kao i evropski deo teritorije Ruske Federacije. To jest, te rakete će moći da presreću balističke i krstareće rakete ne samo iznad teritorije Rumunije, već i iznad prostora drugih država, između ostalog, iznad dela Rusije.
Još sumnjivije deluju mogućnosti baze PRO u Rumuniji da se suprotstavi udaru ruskih interkontinentalnih balističkih raketa i krstarećih raketa velikog dometa. Kao prvo, teško je da je ta zemlja, koja je prilično slaba u vojnom smislu, neka posebna meta za ruske nuklearne projektile. A drugo, ako bude potrebno, teško da će takva baza PRO zaštiti i sebe od ruskih interkontinentalnih balističkih raketa, koje su opremljene najmodernijim tehničkim sredstvima za probijanje PRO (što su više puta isticali kako ruski vojni zapovednici, tako i konstruktori naših raketa).
Međutim, ne može da se ne uzme u obzir da se puštanjem u rad baze PRO u Rumuniji, a u budućnosti, 2018. godine, i u Poljskoj stavlja snažna destabilizujuća mina u temelje rusko-rumunskih i rusko-poljskih odnose. Dugme za lansiranje raketa za presretanje s teritorije Rumunije i Poljske imaće Vašington, a ne Bukurešt ili Varšava. To proizlazi iz sporazuma o razmeštanju američkih operativnih protivraketnih sistema Deveseluu i Redzikovu. Kakvi zaključci se nameću povodom svega toga? Logično je pretpostaviti da razmeštanjem kopneno-pomorskog sistema PRO u Evropi, na Bliskom Istoku i Azijsko-pacifičkom regionu Amerikanci žele da ostvare potpuno drugačije ciljeve. Jednu od verzija, prilično ubedljivu, izneo je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva odbrane Rusije i ruske vojne industrije predsednik RF Vladimir Putin. Po njegovim rečima, „lansirni sistemi koji će biti razmešteni posle puštanja u rad baza u Rumuniji i Poljskoj lako mogu biti iskorišćeni za razmeštanje raketa srednjeg i malog dometa“. I upravo će one rešavati zadatke ofanzivne prirode. Treba istaći i prisustvo velike grupacije američke Ratne mornarice sa sistemima PRO „Aegis“, koja se od 2011. godine za stalno „nastanila“ u morima i okeanima koji zapljuskuju Evropu. U njenom sastavu je već više od 30 borbenih brodova opremljenih takvim sistemom, pri čemu svaki brod može da ima u proseku po 30-40 raketa-presretača „Standard 3“. Takav izbor SAD mnogo toga objašnjava i postavlja sve na svoje mesto. Razmeštanje univerzalnih brodskih lansirnih sistema Mk-41 u Rumuniji deluje kao logičan izbor. Oni bez ikakve dorade mogu da lansiraju široku lepezu različitih raketa, uključujući „zemaljsku“ varijantu famoznih krstarećih raketa „Tomahavk“, koje su zabranjene sovjetsko-američkim Sporazumom o uništavanju raketa malog i srednjeg dometa iz 1987. godine. Pri tome, u slučaju da u Rumuniji pod maskom antibalističkih raketa budu razmeštene udarne krstareće rakete koje se lansiraju sa zemlje, u opasnosti može da se nađe praktično ceo evropski deo Rusije. Treba takođe uzeti u obzir da su američka i NATO sredstva PRO od maja 2012. godine operativno objedinjena zajedno sa nuklearnim i konvencionalnim naoružanjem u „čikašku trijadu“. To se dogodilo na samitu Severnoatlantskog bloka u Čikagu. Postojanje trijade je potvrđeno na samitu NATO u Velsu u septembru 2014. godine i veoma verovatno će ponovo biti potvrđeno tokom novog susreta zemalja-članica NATO na najvišem nivou u Varšavi u julu ove godine. Nije taj „trougao“ slučajno isturen prema Rusiji. Postalo je, zapravo, jasnije zašto nameravaju da „štite“ upravo stanovnike Bukurešta, a ne Rima, Atine, Berlina ili Londona. Baza američke PRO u Rumuniji je mnogo bliže strateškim objektima Rusije nego teritorija, na primer, Italije, Nemačke, a time pre Velike Britanije. Ma koliko cinično zvučalo, moguć je još jedan razlog - u slučaju uzvratnih dejstava protiv nove američke antiraketne baze, žrtve u Rumuniji se mogu, što se kaže, prosto „zanemariti“. Može se tvrditi da su SAD praktično bez ikakve koristi za sebe potrošile milijarde dolara da bi održale na površini privredu ne baš preterano razvijene Rumunije. Da li će se u svetu naći ozbiljni političari koji mogu u to da poveruju, hipotetičko je pitanje. U svakom slučaju, ruski političari i stručnjaci nisu toliko naivni. Da li su pretnje od strane američke komponente PRO u Evropi kritične za Rusiju? Očigledno je da u ovom trenutku delimično jesu, zbog postojanja kombinovane „čikaške trijade“, koja ima udarno-ofanzivnu komponentu potkrepljenu strategijom zadavanja prvog nuklearnog udarca. Tako se pojavljivanje američkih sredstava PRO na evropskom kontinentu i oko njega može okvalifikovati kao treća po redu globalna provokacija SAD i NATO protiv regionalne i globalne stabilnosti, ako se uzme u obzir da je prvu takvu provokaciju Vašington organizovao 1962. godine (Karipska kriza), a drugu 1979. godine (donošenjem „dvostruke odluke NATO“ o razmeštanju nuklearnih balističkih i krstarećih raketa). Što se tiče pretnje razmeštanja nuklearnih sredstava u Rumuniji, tu treba istaći odlučnost ruskog rukovodstva da preduzme, po potrebi, adekvatne uzvratne mere. One će se nesumnjivo zasnivati na svestranoj proceni ravnoteže snaga u Evropi i svetu. Kao što je već rečeno, naše interkontinentalne balističke rakete su sposobne da probijaju i mnogo savršenije i naprednije sisteme PRO SAD i NATO. Odlično su se pokazale i nove ruske nenuklearne krstareće rakete velikog dometa za lansiranje sa zemlje i iz (sa) vode, iskorišćene protiv terorističkih organizacija u Siriji. Verovatno će biti povećane i borbene mogućnosti ruske Ratne mornarice, kao i sredstava za elektronsku borbu. Kratko i jasno se o tome izjasnio predsednik Rusije Vladimir Putin: „Zemlje Istočne Evrope, u kojima je razmešteno američko raketno oružje za prvi udar, postaju legitimni ciljevi za ruski udar odmazde“. To nije izbor učinjen na našu inicijativu. To je iznuđeni odgovor koji diktira rastuća pretnja sa strane SAD. Sasvim je verovatno da bi moglo da bude razmotreno pitanje jednostranog napuštanja Sporazuma o uništavanju raketa malog i srednjeg dometa, pa čak i sporazuma New START koji je potpisan u Pragu 2010. godine. Takođe, jasno je da ne može biti ni govora o pregovorima sa Vašingtonom o mogućnosti izrade novog sporazuma o redukovanju strateškog nuklearnog ofanzivnog naoružanja ili početku pregovora o redukovanju taktičkog nuklearnog oružja Rusije. Ali, perspektivniji korak bi bio uklanjanje američkih raketa-presretača iz baze PRO u Rumuniji i prekid izgradnje takve baze u Poljskoj, potpuno povlačenje taktičkog nuklearnog oružja SAD iz Evrope i Turske, prekid operacija Ratnog vazduhoplovstva NATO iznad Baltika u kojima učestvuju avioni-potencijalni nosači nuklearnog oružja, kao i međusobno obavezivanje Rusije i SAD da neće koristiti nuklearno oružje u prvom udaru ili da ga neće koristiti uopšte. Istovremeno, potrebni su pregovori o izradi novog multilateralnog sporazuma o redukovanju udarno-borbenih sredstava PRO uz određivanje njihovog maksimalnog limita i uvođenje prostornih ograničenja na njihovo razmeštanje van nacionalnih granica. Izvor: fakti.org
