Pravda

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović Da ja volim NATO, i da smatram da su žrtve koje su pale diljem Mediterana i Bliskog istoka, i šire, ništavne spram svetog cilja te vojne alijanse o širenju na Istok; da ja mislim da su horde izbeglica koje iz razorenih zemalja kreću na Evropu fantastična stvar za natalitet i ekonomiju EU i da te migracije nemaju nikakve veze sa akcijama NATO i američke vojske i da sam iskreno ubeđena da je to problem zemalja kroz koje izbeglice prolaze i ka kojima hrle; da ja verujem da je za sve kriv ogavni „Putin i Rusija koja, nažalost, postoji“; da sam ubeđena da osiromašeni uranijum kojim su bile punjene bombe kojima je zasipana Srbija uopšte nije toliko štetan kako to nerazumno i tendenciozno objavljuju pojedini zločinački srpski mediji, koji su ništa drugo do bedne ratnohuškače ispostave mrskih mi putinoida; da sam uverena da su Srbi zaslužili bombardovanje, i da je to u stvari ništa spram onoga kako je trebalo da budu kažnjeni; da ja verujem da Putin u stvari truje Hilari Klinton, da se Obama zajedno sa svojim generalima zaista bori potiv terorista u Siriji, i da smatram da su zluradi i tendenciozni komentari da se to događa nekako svuda gde ima nafte, gasa, opijuma ili zanimljive strateške pozicije; da ja zaista ne vidim ništa strašno u podršci koju NATO daje ukrajinskoj vojsci koja na amblemima ima kukaste krstove; da mi svako ko se usudi da postavi pitanje o razlozima haosa u kome se svet koji poznajemo nalazi, odmah zaliči na teoretičara zavere; da ne mogu da shvatim da postoje oni koji ne vide sunce slobode koje sa sobom nosi NATO; da mi je Gadafi uvek bio odvratan, naročito onda kada je došao trenutak da mu zemlje NATO alijanse plate naftu koju su uzele iz Libije; da mi je stvarno nenormalno što se toliko insistira na činjenici da Sadam Husein nije imao ni biološko i hemijsko oružje, i da se profesor Keli koji je te podatke obznanio, samoubio uz pomoć prijatelja dva dana kasnije; da je Sirija prekardašila sa opiranjem da joj se po mediteranskom scenariju uvede demokratija; da mi je Alijansa najsvetija srpska reč; da verujem da ta ista alijansa kojoj i sama pripadam donosi demokratiju, slobodu i mir, koji kvare samo prokleti Rusi, Putin i oni koji ne mogu da shvate razmere sreće i mira koje garantuje NATO; da sa indignacijom odbijam prostačke komentare da nema nigde više slobodnih izbora i da se svet nalazi u transformaciji i dobrovoljnom ropstvu; da, iskreno, ne mogu da objasnim ničim drugim do nazadnošću i glupošću to što Srbija odbija da zavoli Alijansu kao drugu majku, jer joj je prva majka – prokleta Rusija; i to, da verujem da je fantastično da je i Erdogan lepo mogao da vidi snagu velike vojne zajednice naroda kojoj i Turska pripada; i da sam potpuno obnevidela od truda da glupe, primitivne i zle Srbe ubedim da se malo dovedu u red i napokon shvate da im ja lično, u ime najsvetije srpske reči, Alijanse, donosim zaštitu od svega; i da sam Jovanka Orleanka Novog prekrajanja sveta, i da sam se Alijansom zaklela u Briselu i gde treba, da ću taj posao da im završim, znajući da se to od mene očekuje; i da su sve oči NATO-a uprte u mene, ja bih to malo drugačije uradila. Ne bih pretila. Ne bih vređala. Ne bih govorila gluposti. Ne bih bila agresivna. Ne bih ostavila utisak da sam nervozni glasnogovornik firme koja je već uništila pola sveta. Ne bih odobravala bombe po sopstvenoj zemlji. Ne bih promovisala mir, pretnjama, ratom i mržnjom. Uradila bih sve da glupi Srbi pomisle kako je Alijansa divna šansa da se bude u mom društvu. U društvu ljudi poput mene koji su pristojni, dobronamerni, ljubitelji mira i protivnici konflikta, zabrinuti za dobrobit čovečanstva, i naročito malih naroda, pravila bih se da sam i sama takva. Da sam NATO-zlato. Malo bih se, možda, i nasmešila. Ne bih slavila bombardovanje i pokazala bih bar zrno empatije prema onolikim hiljadama građana ove zemlje, uključujući i decu, koji su žrtve epidemije raka. Uzela bih stručnjaka da me nauči da u svojim javnim nastupima ne dozvolim da iko pomisli da moja arogancija izvire iz adrese u mojoj radnoj knjižici. Učinila bih sve što je u mojoj moći da Srbi, nekako, pa makar i u najluđem pijanstvu pomisle, gledajući mene nasmejanu, dobronamernu i punu unutrašnjeg mira, da je moja Alijansa možda i nešto dobro. NATO je u Srbiji ismejao sam sebe, i možda je to i zato što onaj ko promoviše osiromašeni uranijum, ima osiromašeni usrani um. Ipak, najlogičnije je pretpostaviti da iza tog NATO televizijskog blama, sto odsto stoje Rusi. Ko se sa ovim ne slaže, mrtav je za mene, Alijanse mi. Izvor: Večernje novosti