Piše: Vladimir Đukanović Samo onaj ko se svesno pravi blesav govoriće kako se u svetu ništa ne događa i da dosadašnji poredak, sa političkim elitama koje su dominirale u zapadnom svetu, neće biti dotaknut. Sa takvima nema potrebe polemisati, njih je bolje izbegavati.
Sama činjenica da je Donald Tramp povukao SAD iz Transpacifičkog sporazuma dovoljno govori da se dosadašnji globalni poredak menja. NJegova najava intervencije u američku privredu putem kažnjavanja onih američkih kompanija koje svoju proizvodnju budu iznosile van SAD, kao i najava protekcije američkih kompanija i njihovih proizvoda u odnosu na uvoznu robu, koje idu dotle da se najavljuje zabrana uvoza robe iz određenih država, jasno govori da je liberalni kapitalizam umro i da sledi nešto sasvim novo.
Šta će to biti i na koji način će se manifestovati, videćemo, ali tu vrstu promena sigurno će pratiti i promena političkih elita. U SAD ona je više nego evidentna.
Srbija na to mora da bude spremna. Ne smemo da dozvolimo da nas događaji zateknu kao što nam se to dogodilo po padu Berlinskog zida. Za početak, Srbi nikako ne bi smeli da pucaju sebi i nogu i glasaju za one koji su do sada najžešće stajali na braniku liberalnog kapitalizma. Zapravo, veoma lekovito za Srbiju bi bilo da birači u potpunosti delegitimišu soroševsku samozvanu elitu i da je za sva vremena pošalju u istoriju.
Vraćanje na propali sistem u momentima kada čitav svet od takvog sistema okreće glavu bilo bi krajnje kontraproduktivno. Što se tiče samog Aleksandra Vučića, ukoliko vlast koju predvodi uspe da dobije novi legitimitet od naroda, a ubeđen sam da hoće, on će morati da dobro razmisli koga će ubuduće ubacivati u vatru. Nekim ljudima će svakako morati da se zahvali, jer oni nisu u stanju da prate nove tokove u svetu zbog prostog razloga što ideološki nisu za ono što se danas događa. Novi ljudi kojima planira da pruži šansu moraju najpre da budu ideološki na liniji aktuelnih svetskih zbivanja. To znači da moraju da se zalažu za jačanje države i njenog suvereniteta, da je država iznad pojedinca, da u ekonomiji mora da postoji državni intervencionizam u smislu zaštite domaće proizvodnje i razvoja zdrave konkurencije, da sloboda tržišta nije neograničena, da mora da se jača bezbednosni sektor, da se jača porodica kao stub zdravog društva, da se jačaju tradicionalne vrednosti. Svidelo se to nekom ili ne, to je današnji savremeni poredak, i naša buduća politička elita mora da bude na ovoj liniji. Ključna stvar za koju će morati da se zalažu predstavnici neke nove političke elite u Srbiji je jačanje srednje klase, koja je u eri liberalnog kapitalizma razorena. Trampova pobeda u SAD je zapravo bila pobuna obespravljenog sveta koji više nije hteo da trpi teror manipulanata sa Volstrita. Sličan scenario, po svemu sudeći, čeka i Evropsku uniju, koja ovako nesrećno kako je sklepana predstavlja raj za gomilu briselskih birokrata, dok kod običnog sveta širom EU izaziva revolt. Ne može se srećno društvo graditi ako njih pet odsto živi kao bubreg u loju, a 95 odsto stanovništva radi za tih pet odsto. Nema srećnog društva bez jake srednje klase. Što pre shvatimo da se svet menja, a sa njim i političke elite i što pre oteramo one koji su se zalagali za sistem vrednosti liberalnog kapitalizma, oličenog u pljački nacionalnih resursa zarad bogaćenja multinacionalnih korporacija, imaćemo šansu za progres. Poznajući Aleksadra Vučića, verujem da i on to uviđa. Izvor: Novi Standard
