Time je, kao i savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde u Hagu o proglašenju nezavisnosti Kosova, rasturen čitav dotadašnji sistem međunarodnih odnosa.
Zavladalo je pravo jačeg, i mislim da će zbog toga ovakvih referenduma i separatističkih pokreta biti sve više. Ulazimo u razdoblje velike nesigurnosti, u kome će se ispoljiti svaki separatizam koji može da se ispolji.“ zaključuje on.
„Brisel je u veoma neodređenom stanju u odnosu na status prava na samoopredeljenje u međunarodnom pravu, pošto je prihvatio ono što je urađeno na Kosovu“, napominje Trivo Inđić. „Ali kada drugi hoće da iskoriste isto pravo, kao što je slučaj Rusa na Krimu, oni imaju druge kriterijume. I katalonskim slučajem sada se preispituje pravo na samoopredeljenje. Ukoliko bi EU to prihvatila, imala bi velike probleme zbog Belgije, Korzike, severne Italije... Ipak, zbog velikog uticaja SAD na EU, ne mislim da će biti prihvaćeno iole elastičnije tumačenje prava na samoopredeljenje, iz prostog razloga što ono pogađa i same velike sile.“
Na primeru Katalonije obistinila su se upozorenja Srbije da će Kosovo i Metohija biti presedan koji će otvoriti Pandorinu kutiju, a ne da će biti jedinstven slučaj kao što su tvrdili na Zapadu. I tada smo znali da je ta tvrdnja samo poslužila kao izgovor zapadnim zemljama da rade Srbiji sve što joj rade poslednjih deset godina. To vidimo ne samo na primeru Španije, već i na primeru Kurdistana, videli smo to i u Abhaziji i Južnoj Osetiji 2008. godine, podseća Proroković.
„Korišćenje ’kosovskog slučaja‘ će se nastaviti za proglašavanje novih pseudodržavnih tvorevina u raznim delovima sveta. To je kobna greška koju su Sjedinjene Američke Države napravile, ali oni su verovali u svoju snagu, verovali su da će svet ostati jednopolaran, da će moći da upravljaju tim procesima, kako u Evropi, tako i na drugim kontinentima. Sada se pokazuje da su napravili veliku grešku i moraju se suočiti sa posledicama. Ovo što se dešava u Španiji mene više podseća na ’91. i ’92. godinu, na početak dezintegracije Jugoslavije, a ne na 2008. godinu i jednostavno proglašavanje nezavisnosti Kosova. Ovo je mnogo krupniji problem“, kaže Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative.
Šta će se dogoditi 2. oktobra, odnosno, kako će se situacija dalje razvijati?
„Verovatno će za nezavisnost glasati natpolovična većina stanovnika“, predviđa Trivo Inđić, pozivajući se na ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da će za nezavisnost glasati oko 53 odsto građana Katalonije. „Šta god da se desi, a naročito ako bude ozbiljnih incidenata, ostaće jedna velika trauma i kod Katalonaca i kod Španaca, koja će morati da traži leka. Jer će se ovakve situacije ponavljati, i ne mogu se rešavati samo silom i redukcijom prava na samoopredeljenje.“
Da li su Španija i Katalonija došle do tačke s koje nema povratka, kao što sugeriše „Nejšen“, najstariji američki politički nedeljnik?
„Da“, odgovara Stevan Gajić. „Šta god da se dogodi, siguran sam da će Katalonija izglasati nezavisnost, a onda ulazimo u veoma mutnu pravno-političku situaciju u čitavom svetu, zato što je Katalonija samo kamičak u globalnom mozaiku.“
Slična je i ocena DŽulijana Asanža, osnivača „Vikiliksa“ koji pruža snažnu podršku Kataloncima, a koji kaže da je ovo „najinteresantnija politička situacija u Evropi“ koja će „uspostaviti presedan za demokratiju u Evropi i zapadnom svetu uopšte“…
Zaključuje Trivo Inđić: „Katalonija jeste presedan utoliko što je u pitanju jedan ozbiljan i veliki narod. Evropa bi morala da napusti model prinudne centralizacije, koji samo služi za kontrolu drugih, manjih država od strane većih, u čemu ima puno antidemokratskog, pa i vojnog pritiska preko NATO-a…“
Pročitajte OVDE zašto Madrid prećutkuje nasilje i zašto kaže da je referendum farsa?
Izvor: rs.sputniknews/Kurir
