Dok policija i srpski državni vrh tvrde da napad nije bio nacionalno motivisan, hrvatski premijer Andrej Plenković ima poruku za Srbiju.

- Uložili smo protestnu notu, pozivamo Srbiju da zaštiti Hrvate koji žive u Srbiji - rekao je Plenković.

I zaista, ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić pozvana je u Ministarstvo inostranih poslova Republike Hrvatske, gde je odbila da primi protestnu notu. NJeno obrazloženje, kao i objašnjenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije (MSP) bilo je da motiv sukoba nije bio nacionalna pripadnost.

- Nadamo se da će se Republika Hrvatska u budućnosti uzdržavati od ovakvih postupaka i napore usmeriti na izgradnju i unapređenje dobrosusedskih odnosa, što je interesu ne samo naše dve države već i celog regiona - zaključuje MSP.

Incidentom se pozabavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naveo da je međunacionalni karakter nedavnog sukoba mladića u Sonti izmišljen i da “nije ništa novo da se nešto uvek govori protiv Srba”.

Policijska uprava Sombor takođe je navela da incident u Sonti, gde je u nedelju, 24. decembra nešto posle ponoći, došlo do tuče u kojoj je učestvovalo više lica, nije nacionalno motivisan. Navedeno je i da su identifikovani učesnici tuče, a njeni izazivači su uhapšeni.

Srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže da "nažalost, Hrvatska koristi svaku priliku da nađe nekakav razlog zbog čega će Srbi i Srbija biti loši, i zbog čega će Srbija izgledati kao nekakvo leglo ljudi koji mrze druge ljude".

- Incident o kome su govorili u Zagrebu i koji je tamo uzeo veliki medijski prostor, nije bio nacionalni, to nije bilo nešto na šta možete da utičete, jednostavno se desilo, kao što se i druge stvari dešavaju, bez obzira na bilo čiju nacionalnost - rekao je Vulin.

On kaže da mu je žao što Hrvatska "nikako ne može" da prestane da Srbe i Srbiju doživljava kao uzrok svih svojih neuspeha, promašaja, nedaća i da nije u stanju da se bavi sama sobom.

- Mi to nikada ne bismo radili, a priznaćete da bi se i te kako moglo naći primera u kojima su Srbi koji žive u Hrvatskoj bili predmet brojnih napada, i to ne samo u kafani, već i u parlamentu, medijima, u zakonima u kojima su proglašeni agresorima na zemlju u kojima su živeli vekovima. Mi se trudimo da sačuvamo mir i stabilnost, da budemo faktor koji će umiriti čitav naš prostor, ali to je veoma teško ako to radite samo vi - istakao je Vulin.

Ministar vojni naveo je i da "nije siguran" kakve sagovornike predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima sa druge strane, i da li ih uopšte ima, baš kao što nije ni siguran da ima sagovornike za politiku mira i pomirenja u Hrvatskoj, "u kojoj se svaka prilika koristi da bi se Srbija ocrnila".

Nažalost, i ova situacija u kojoj su, ne ulazeći u nacionalnost, oštećeni građani Srbije, poslužila je da se sukobi između Hrvatske i Srbije još malo, po ko zna koji put “podgreju”.

- Ovakva sitacija će trajati dok je ovakve Hrvatske i ovakvih Hrvata, jer je ovo problem dugog trajanja. Radi se o tome što se identiteti nacija grade na žrtvi i tome da je onaj drugi loš. To su stvari koje se teško menjaju. Šok u Hrvatskoj koji je usledio nakon presude u slučaju Herceg-Bosne u Hagu, govori o tome da postoji problem sa njihovim identitetom - kaže za “Blic” Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Takođe, kako kaže, političke elite ni u Hrvatskoj ni u Srbiji nisu izašle iz devedesetih godina, imaju mnogo toga da rasprave, ali je problem u tome što su i jedni i drugi navikli samo da dobijaju. Kako navodi, sukobi maltene ne prestaju od 2015. godine.

- Mi ne možemo da menjamo Hrvatsku, ali moramo da budemo iskreni prema sebi, jasno definišemo naše interese, ojačamo institucije, i osmislimo drugačiji i pametniju strategiju - ističe on.

Kada je u pitanju Evropska unija i blokada od strane Hrvatske koja se svako malo dešava, Janjić navodi da Srbija nema razloga da dozvoli da je blokiraju jer je ono što Hrvatska najviše traži i na čemu insistira, rešivo, a to je pitanje manjina i hrvatskih predstavnika u parlamentu.

- Ubeđen sam da sve ovo održava HDZ na vlasti, jer oni nemaju šta drugo da ponude građanima Hrvatske. Ovo je bolest dugog veka, i ne bi trebalo da bude iznenađenje ako se ovakve stvari budu dešavale i ubuduće - zaključuje Janjić.

Poslednja protestna nota nije ni prvo ni poslednje trvenje između dve zemlje.

Pre nekoliko dana kabinet hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović reagovao je na izjavu predsednika Vučića, da je njegova poseta Zagrebu planirana za kraj ove godine otkazana jer je “govorio istinu o nestalim osoba”, odnosno da je “tokom poslednjeg rata u Hrvatskoj nestalo više Srba nego Hrvata”. Ona je rekla da tokom praznika ne daje političke izjave, ali...

- Za to će biti vremena početkom iduće godine, kada prođu i praznici pravoslavnih vernika. Ako, pak, političari ipak žele da šalju poruke u vreme praznika, one treba da budu nekonfliktne i da doprinose međusobnom razumevanju i rešavanju otvorenih pitanja - navedeno je u saopštenju kabineta hrvatske predsednice.

Pre nekoliko meseci desilo se “prepucavanje” između dve zemlje, samo na polju ekonomije, kada je Hrvatska povećala takse na uvoz voća i povrća iz Srbije sa 12 na čak 270 evra. Svojevremeno, Hrvatska je čak blokirala i granični prelaz sa Srbijom, ograničavajući protok robe na hrvatsko tržište.

Hrvatska je Srbiju blokirala i prilikom otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU. Najpre, to je bio slučaj na početku procesa sa poglavljem 23, i to dva puta.

Krajem 2016. godine blokirala je i otvaranja poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi, a bila je i jedna od zemalja koja ovog meseca nije dala “zeleno svetlo” na otvaranje poglavlja 33 o finansijskim i budžetskim pitanjima.

Protestne note kao sredstvo borbe dve zemlje postale su skoro uobičajene, a povodi najrazličitiji: od poništavajuće presude hrvatskih sudova kontroverznom hrvatskom kardinalu Alojziju Stepincu, preko vređanja Srbije od strane bivšeg ministra spoljnih i evropskih poslova Mira Kovača, pa incident koji se svojevremeno desio u zoni graničnog prelaza Berkasovo - Bapska, kada su hrvatski policajci prešli na srpsku teritoriju i obračunavali se sa novinarima.

Lider SRS Vojislav Šešelj takođe je bio jedan od razloga za protestnu notu koju je Zagreb upitio Beogradu, i to zbog paljenja zastave te zemlje.

Kao povod za obračun “tradniconalno”, svake godine služi obeležavanje godišnjice “Oluje” koju Hrvatska veliča, sa Srbiji je bolna tačka.

Osim toga, pojedinačne “čarke” su veoma česti, od skidanja ćiriličnih tabli u Vukovaru, preko postavljanja spomen ploče u Jasenovcu sa pokličom “Za dom spremni”, podizanja spomenika atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Miru Barešiću, do ukidanja (po ko zna koji put) presude ratnom komandantu Osijeka Branimiru Glavašu...

Ni hrvatska ni srpska javnost nisu propustile priliku da se ozbiljno pozabave slučajem “čokoladice”, kada se hrvatska predsednica izvinjavala zbog toga što deca u Hrvatskoj jedu srpsku čokoladu.

Pročitajte OVDE kakve posledice pominje ambasada SAD u svom upozorenju za Prištinu?

Izvor: Blic