Pravda

Posle svih nelogičnosti, konfuznih i međusobno suprostavljenih iskaza ključnog svedoka, Mirka Velimirovića, a posebno glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, jedini preostali mehanizam koji režim ima na raspolaganju je brutalni pritisak na pritvorenike i izvlačenje sporazuma o priznanju krivice. Zamislite da ste se našli u zatvoru države u čiji pravosudni sistem apsolutno ne verujete, bez stvarne pravne podrške, a povrh svega – ni krivi ni dužni. I da vas u zatvoru drže više meseci, a pri tom vas maltene svakodnevno ubeđuju predstavnici ambasade matične zemlje da „priznate i da idete kući“. Možete pretpostaviti kako trošna kuća, sloboda okovana siromaštvom i svakodnevnim nedaćama deluju romatično između rešetki spuškog zatvora. Povrh svega, advokati po službenoj dužnosti vas takođe konstantno zasipaju „novim informacijama“ i čvrstim ubeđenjem da ćete „svejedno biti osuđeni“, pa je bolje i da  priznate nepostojeću krivicu kako bi odmah bili na slobodi. Šta biste, nakon svega, a rukovođeni racionalnim parametrima, odabrali? Dakle, sporazum o priznanju krivice režimu služi isključivo kao sredstvo kojim izbegava suočavanje sa pravnom i laičkom javnošću. Sporazume potpisuju mahom lica koja ne veruju da je moguće izvući se iz kandži represivnog aparata u jednoj divljoj, pravno neuređenoj sredini. Šta je režimski cilj? Pošto nisu mogli obezbediti nikakve, a kamoli ozbiljnije dokaze o postijanju neke „terorističke zavere“, a pogotovo nakon skandaloznih, nesuvislih javnih nastupa Milivoja Katnića, jedini preostali mehanizam su sporazumi o priznanju krivice. To, dakle, više nije borba da se bilo ko ubedi u postojanje stvarnog državnog udara, jer je to nemoguće, već je ovo način da se obezbede procesno-pravne pretpostavke kako bi se lideri Demokratskog fronta izveli na sud. I to je za sistem dovoljno. Sve ostalo, je u rukama „nezavisnog sudstva“. Kako je Duško Marković pre par dana najavio mogućnost da se NATO protokol ratifikuje u neligitimnom parlamentu Crne Gore i pre nego što to urade sve države članice, a Milo Đukanović izdao jasnu naredbu Katniću da je vreme da se lideri DF-a uhapse, onda je scenario očigledan: Priprema se hapšenje lidera Demokratskog fronta pre nego što se odluče na takav očajnički čin – glasanje o NATO-u pre nego sve članice potvrde spremnost da ih prime u taj teroristički savez. Naravno, jasno je da ovakav čin ne može ostati bez adekvatnog odgovora snaga koje se protive nasilju, a koji opet uvodi celu zemlju u niz događaja sa vrlo opasnim posledicama. Izvor: IN4S