Portal Krik objavljuje detalje izveštaja Agencije o tome kako su opovrgnuti Vulinovi dokazi o poreklu novca.
Aleksandar Vulin i njegova supruga Nataša kupili su u julu 2012. trosoban stan u jednoj od modernih zgrada koje su u to vreme izgrađene na Zvezdari, u širem centru Beograda.
Ta godina bila je naročito uspešna za Vulina. Srpska napredna stranka u maju je dobila izbore, a njegov Pokret socijalista je, zahvaljujući koaliciji sa najjačom strankom, postao deo vlasti.
Vulinu je pripalo poslaničko mesto, a ubrzo je imenovan za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. U narednih nekoliko godina napredovao je i postao ministar. Jedan je od najlojalnijih saradnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Nakon što je preuzeo funkciju, Vulin je po zakonu bio obavezan da prijavi imovinu i prihode Agenciji za borbu protiv korupcije – uključujući i novi stan.
Upravo ova nekretnina na njega će baciti sumnju dve godine kasnije, kada Agencija bude proveravala podatke koje joj je dostavio.
Osim što je utvrdila da Vulin nije imao legalno stečen novac za kupovinu, Agencija je otkrila i brojne druge nelogičnosti. Vulin se branio dostavljajući Agenciji nepotpisane izjave i druge sumnjive dokaze, iznoseći dve različite verzije kako je došao do novca za stan. NJegova odbrana samo je još više produbila sumnju Agencije čiji je utisak bio da ministar krije istinu o kupovini nekretnine. Dodatne provere koje je ova institucija obavila pokazale su da Vulinove priče ne stoje. Agencija je o tome sačinila izveštaj i prosledila ga Tužilaštvu za organizovani kriminal sumnjajući da je Vulin umešan u neko krivično delo.
Agencija je izveštaj čuvala u tajnosti. Tek nakon žalbe upućene povereniku Rodoljubu Šabiću i njegove intervencije, dospeo je u ruke javnosti.
Novinari su uputili poziv za intervju ministru Vulinu preko njegove službe za odnose sa javnošću, ali do objavljivanja priče nisu dobili nikakav odgovor.
Stan od 107 kvadrata sa parking mestom supružnike je koštao 244.620 evra, piše u ugovoru do kojeg su novinari došli tokom istraživanja imovine političara. Prvu ratu od 40.000 evra Vulini su, prema ugovoru, isplatili u oktobru 2011, a ostatak je trebalo da isplate do kraja septembra 2012. godine.
Jedina nekretnina koju je Vulin posedovao pre ove, bio je jednosoban stan u Novom Sadu. Taj stan je 2010. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, dobio na poklon od sudije Olgice Milošević, a dve godine kasnije prodao ga je rođenom bratu za 38.000 evra.
Vulin je Agenciji naveo da je stan na Zvezdari platio od prodaje imovine, međutim, iznos koji je dobio od brata nije mogao da pokrije ni prvu ratu novog stana.
To je primetila i Agencija, pa je tadašnja direktorka Tatjana Babić zatražila od Vulina da objasni kako je finansirao kupovinu.
Ovaj put, ministar je promenio priču i dao drugačije objašnjenje. Rekao je da su on i supruga pozajmili 205.000 evra od njene tetke iz Kanade. Kao dokaz, predao je priznanicu s potpisom njegove supruge Nataše na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Potpisa tetke iz Kanade, međutim, nije bilo.
Ni ovo objašnjenje nije uverilo Agenciju da Vulin govori istinu. Ukoliko je stvarno uzeo pozajmicu od suprugine tetke, po zakonu je bio obavezan da i taj dug prijavi – što nije uradio.
Naveo je da je stan u potpunosti isplatio dan nakon overe ugovora. Kao dokaz dostavio je još jednu priznanicu, ali ni ovaj dokument nije bio u potpunosti validan. Na njoj se nalazio potpis prodavca stana koji živi u Marbelji u Španiji, ali je nedostajao broj računa na koji je Vulin uplatio novac.
NJegove nepotpune i neusaglašene izjave bile su sumnjive Agenciji, pa se upustila u dalje provere. Direktorka Babić obratila se Carini i Upravi za sprečavanje pranja novca.
Informacije koje su stigle srušile su Vulinovo objašnjenje – po drugi put.
Da je neko u zemlju uneo 205.000 evra u kešu, to ne bi moglo da prođe nezapaženo.
Po zakonu je dozvoljeno da se preko granice neprijavljeno prenese maksimalno 10.000 evra, a za svaki veći iznos mora da se obavesti carina i da se objasni poreklo novca.
Ne postoji, međutim, zabeležen podatak da je bilo ko od supružnika Vulin, kao ni tetka iz Kanade, uneo novac u Srbiju. Ni Uprava za sprečavanje pranja novca koja evidentira novčane transakcije nije pronašla da je na njihove ili račun prodavca stana uplaćen pomenuti iznos, piše u izveštaju. Agenciji je bilo sumnjivo i to što prodavac stana živi u Marbelji – španskom gradu poznatom po sumnjivim novčanim transakcijama. U izveštaju je prikriveno ime osobe koja je Vulinu prodala stan.
Agencija je zaključila da ne postoji validna dokumentacija o plaćanju stana i navodnoj pozajmici.
„Sve i da je tačno“, navodi Babić u izveštaju, „da je pozajmljenim novcem kupljen stan, postavlja se pitanje načina, odnosno platežne mogućnosti njega i njegove supruge da taj novac vrate imajući u vidu visinu njihovih zakonitih i prijavljenih primanja.“
Izveštaj u kojem je izrazila sumnju da je Vulin počinio neko krivično delo Agencija je u decembru 2015. poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal.
U vezi sa ovim okolnostima, Agencija je podsetila tužilaštvo na pisanja medija o poslu koji je Vulin sklopio kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. On je odobrio nabavku i postavljanje kamera u Kosovskoj Mitrovici u vrednosti od skoro milion evra.
„Posao je dodeljen po hitnom postupku bez tendera privrednom društvu ‘DBS Konsel sekjuriti servis’ čiji je vlasnik prijatelj Aleksandra Vulina“, piše Agencija i dodaje da je iznos plaćen unapred, a da se ne zna koliko je kamera postavljeno.
Samo nedelju dana nakon što je izveštaj Agencije stigao u Tužilaštvo za organizovani kriminal, na čelo ove institucije došao je advokat Mladen Nenadić. Vladajuća većina ga je izglasala u skupštini.
Postupak je zatim bio „u fioci“ skoro dve godine jer je, kako je navelo tužilaštvo, policija ignorisala njihove zahteve.
Početkom jula, međutim, nakon što su Krik i Insajder objavili vest da postoji postupak protiv Vulina, Tužilaštvo za organizovani kriminal ga je brzo okončalo. Saopštilo je da nema dokaza da je Vulin počinio bilo koje krivično delo iz njihove nadležnosti.
„Prikupljeni podaci ne ukazuju na osnov sumnje da se u radnjama Aleksandra Vulina stiču bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i primanje mita“, piše u odgovoru tužilaštva.
Slučaj je prebačen Prvom osnovnom tužilaštvu koje je proveravalo samo da li je Vulin prijavio imovinu Agenciji.
S obzirom na to da je stan prijavljen kada je kupljen, i ovo tužilaštvo je odbacilo prijavu protiv Vulina i sredinom avgusta zatvorilo slučaj.
Javnost je tako ostala bez odgovora otkud ministru Vulinu više od 200.000 evra u kešu.
Zoran Stojiljković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da se iz slučaja Vulin vidi da se postupci protiv uticajnih pojedinaca u tužilaštvima ne vode stvarno – već samo formalno.
„Tužilaštvo je poslednja linija odbrane režima“, kaže Stojiljković. „Kada dođe do tužilaštva, teško da (ljudi iz vlasti) budu procesuirani. Po pravilu se postupci odugovlače, otaljavaju, ne utvrđuju se detalji, ne ide se dalje nego što se formalno mora da bi se sprečile kritike javnosti i međunarodne zajednice“, objašnjava Stojiljković.
„Ovo glumljenje istrage i brže-bolje zatvaranje postupka treba samo da fingira stvar. Nema tu volje da se ide do kraja.“
Pročitajte OVDE šta će Vulin reći na najavu NATO o formiranju kosovske vojske?
Izvor: krik.rs
