Aleksandar Vučić je rekao da je NATO 1999. godine udario na malu zemlju ponosnog naroda koji je bio kriv što postoji i što čuva svoje. Naveo je da je 24. mart 1999. godine jedan od najtežih dana za zemlju i prvi u nizu 78 predugih dana bespomučne agresije najveće alijanse na malu zemlju u srcu Evrope.  Istakao je da je ubijeno 2.500 ljudi u tačno 2.500 udara. - Kada nema krivaca a ostanu samo žrtve, kako se zločin zove?, upitao je predsednik Srbije u obraćanju na ceremoniji pod nazivom "Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo". Poručuje da svakog 24. marta obeležavamo ubijanje našeg naroda i u Varvarinu, Grdelici, Batajnici... - Ne moramo ni imena da im govorimo, one koje je NATO pokušavao da prevede u analize, procente. To birokratko brisanje naših života dovelo je do toga da se o nama priča kao o kolateralnoj šteti, o tome koliko su Srbi krivi, ukazao je predsednik. Kad god kažu "kolateralna šteta", mi ćemo reći ime i prezime ubijenog, zato što znamo da njihovo ubistvo nije bila greška već namera, poručuje Vučić. - Sve je smišljeno i izvedeno sa jasnim ciljem, svaki od 500.000 projektila sproveden je i bačen sa namerom da se ubijaju ljudi, civili, da se ubijaju naši vojnici, policajci, Srbija. To su hteli, to je bio njihov cilj. To je bila cena koju smo podneli da bi oni pobedili, kako su rekli - zlo. A to zlo je bila borba da sačuvamo integritet i slobodu, istakao je predsednik Srbije. - Srbija koju nisu ubili i nikada neće njihova je najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost, rekao je predsednik. Rekli su, podseća Vučić, da je to bila borba protiv diktature. - Onda kad više nije bilo diktature, onda su proterali naše ljude sa Kosova, odvojili Crnu Goru, a onda su definitivno oduzeli Kosovo. Toliko o časti i njihovom obrazu. Sve bombe i svi iskidani životi nisu bili dovljoni. Kazna koju je neko smislio kao da još nije izvršena. Kao da cela ova zemlja treba da postane jedan veliki spomenik nečijim političkim ambicijama, ukazao je predsednik Srbije.

"Napad na Srbiju je bila igrica"

Danas jačamo, kaže, polako i postepeno, ekonomski smo snažniji, izbegavamo pomisao o sukobu, izbegavamo pomisao na osvete. - Znam da će ovaj put morati dobro o svemu da razmisle i da nađu bolji razlog nego što su ga imali pre 19 godina. Nema opravdanja i nema prostora za krvavu ironiju. Ali, ima našeg pamećenja, napominje predsednik. Uzeli su nam, navodi, i više nego što smo imali da ponudimo i pravdali borbom protiv imaginarnog zla. - Zato je danas tu samo deo diplomatskog kora, hvala vam što ste tu, zahvalio se Vučić. - Rat i napad na Srbe i Srbiju je bila igrica, u kojoj je sve bilo virtuelno osim posledica po nas. Drugi su izmislili opravdanje za taj zločin i nazvali ga "kolateralnom štetom". Ovo je zemlja koja ima svoje dostojanstvo, svoj ponos, koja pamti sve one koji su za nju dali živote. I nikada zbog toga ovaj strašni zločin neće biti završen, navodi predsednik. Danas, kaže, imamo jednu kartu u rukama na koju nisu računali – možemo da kažemo šta su nam radili. - Danas imamo pravo da kažemo šta mislimo, da kažemo šta misli Srbija, šta hoće i kako će da se ponaša. A to pravo ćemo iskoristiti do kraja, poručio je predsednik. Ukazao je da su sve njihove želje i politika usmereni na ono što je naše i napomenuo da zato mi više nego ikada moramo da imamo jasno definisan cilj, kako nam se ništa slično ne bi ponovilo. - Nama je to na ovom mestu zločina više nego jasno. Nama je potreban život i moramo da uradimo sve da ga ne izgubimo, da ne bismo bili nečija statistička greška. Da bismo mogli da odgovorimo na sve. Srbija puna života naša je obaveza prema onima koji su ovde ubijeni. To je i najbolji odgovor onima koji su nas kolateralnom štetom proglasili. Živa, vredna i radna Srbija njihova je kletva a naš zadatak, istakao je predsednik Srbije. Pre Aleksandra Vučića, okupljenima se obratio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je rekao da su agresori izabrali Srbiju i srpski narod kao metu za svoja oružja i tako uništavali našu infrastrukturu, naciju, državu, ubijali nedužne civile. Šta je još sa govornice poručio Dodik, pročitajte OVDE. Svedok stradanja dr Bratislav Miladinović, koji je u bombardovanju Aleksinca izgubio sestru, majku i oca, poručio je da ne prihvata da će smrt nedužnih ljudi nekome doneti dobro. - Te iste noći ranjeni su mi ćerka, sin i supruga. Kada vam život donese bol i tugu, pred vama su dve mogućnosti: da izgubite veru ili da nastavite da živite čekajući pravdu. Živim i borim se da prevaziđem bol, borim se za ozdravljenje svoje i tuđe dece, istakao je Miladinović Kaže da prema ljudima iz NATO pakta ne oseća ništa, ravnodušan je. - Oni su odgovorni za ono što su učinili, oni će odgovarati za svoja dela. Dok god postojimo kao narod, nosićemo uspomenu na sve naše nevine žrtve. Oprostili smo, ali zaboravili nismo, napomenuo je Bratislav Miladinović. Ceremonija je počela na centralnom gradskom trgu, simbolično, gašenjem rasvete i zvukom sirene za vazdušnu opasnost. U toku NATO bombardovanja SRJ, grad Aleksinac je bombardovan u dva navrata. Najteže bombarodovanje Aleksinca desilo se 5. aprila 1999. U 21.35 sa sedam projektila pogođene su dve centralne gradske ulice. Poginulo je 11 građana, a 50 zadobilo telesne povrede. Uništeno je 700 stambenih objekata, zdravstvene ustanove i privredni objekti. Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 19 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Izvor: RTS