Iako je samit u Sofiji postavljen kao konačna potvrda obnovljenog fokusa EU na Zapadni Balkan, neslaganja oko statusa Kosova unutar EU mogla bi da dovedu u pitanje uspeh celokupnog sastanka, ali i nove strategije proširenja EU.
Prema poslednjim informacijma, u nameri da ne prisustvuju sastanku na kojem će biti prisutni i predstavnici Kosova, Španiji su se pridružile i Rumunija i Kipar.
- Ovo je važno pitanje. Neko priča o proširenju na zemlje koje nisu priznate. To je zabrinjavajuće - poručio je premijer Španije Marijano Rahoj.
Iz bugarskog predsedavanja naglašavaju da majski samit u Sofiji neće biti samit posvećen proširenju, već evropskoj perspektivi, razvoju i saradnji sa regionom.
Madrid, međutim, ide korak dalje i uslovljava svoje prisustvo nepominjanjem Kosova kao učesnika samita, već samo imenovanjem i skrajnutim prisustvom predstavnika Prištine.
U nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena na samitu u Sofiji, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje niti jedna država Zapadnog Balkana, već se "potvrđuje nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a partneri sa Zapadnog Balkana se obavezuju da slede evropski put kao svoj strateški izbor.
I pored ovako neutralnog rečnika i dalje se postavlja pitanje da li će premijer Španije, Marijano Rahoj, želeti da stavi svoj potpis na zajednički dokument koji bi trebalo da potpišu i ostali učenici, među kojima je i premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je potvrdio svoje prisustvo na samitu u Sofiji.
Samit u Sofiji je mesto koje će spojiti EU lidere sa liderima Zapadnog Balkana kako bi se pokazala opredeljenost za zajednički rad i angažovanje, kaže portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić.
Kocijančić navodi da su lideri EU na samitu 22. marta već izašli sa zajedničkim saopštenjem koje pozdravlja održavanje Samita EU-Zapadni Balkan, gde se očekuje da će fokus biti na ponovnom potvrđivanju evropske perspektive regiona, pokretanju konkretnih i vidljivih inicijativa za poboljšanje infrastrukturnog povezivanja i međuljudskih odnosa u regionu i sa EU kao i rad na boljem angažovanju na zajedničkim izazovima kao što su sigurnost i migracija.
Prema uvidu Tanjuga u radni nacrt "sofijske deklaracije", pored toga što se ne navode konkretno imena država Zapadnog Balkana, tekst će se fokusirati upravo na načela saradnje u cilju ostvarivanja konkretnih inicijativa u oblasti povezivanja unutar regiona, ali i regiona i EU u oblasti transporta, energetike, digitalne ekonomije, kao i ostvarivanja boljih međuljudskih kontakata i zajedničke saradnje u rešavanju pitanja migracija i terorizma.
I dok iz bugarskog predsedavanja ponavljaju da je rad na organizaciji samita još u toku i da će se poštovati princip statusne neutralnosti Kosova, u diplomatskim izvorima u Briselu već se spekuliše o mogućnosti da u slučaju bojkota zemlja članica koje nisu priznale Kosovo, samit u Sofiji neće doneti očekivanu i neophodnu jednistvenu podršku novom angažmanu EU na Zapadnom Balkanu.
Napominje se, međutim, da se na ovakvu vrstu velikog samita EU i Zapadnog Balkana čeka još od samita u Solunu koji je održan 2003. godine i koji se vidi kao kamen temeljac evrointegracionog procesa Zapadnog Balkana.
Lažnu državu Kosovo potrese najdublja politička kriza od jednostranog proglašenja nezavisnosti, a prema podacima obaveštajnih službi, netrpeljivost aktuelnih političkih vođa Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija mogla bi narednih dana da preraste u krvavi obračun! Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
