Dan Vaskrsa, 20 godina kasnije, Srbija dočekuje sećajući se junaka koji su odoleli mnogostruko brojnijem neprijatelju. Jedan od njih, penzionisani pukovnik Vidoje Kovačević, borio se tada kao ratni načelnik čuvene 63. padobranske brigade i teško je ranjen. U ispovesti seća se kako je sve izgledalo...
- Kad su Šiptari na Veliki petak krenuli na Morine, a odmah zatim na Košare, naši vojnici nisu verovali da neprijatelj neće poštovati verski praznik. Bili su zbog toga na neki način i tužni, mislim da im je to dalo veru, snagu i čvrstinu - priča Kovačević.
Nije bio iznenađen
NJega, kako kaže, napad na Veliki petak nije iznenadio, jer Albanci nikada nisu ništa poštovali.
- S druge strane, naša pravoslavna vera je čista i mi smo uvek vodili računa da ne preduzimamo bilo kakve akcije ako neprijateljski vojnici slave neki veliki praznik. Moja padobranska brigada u sastavu je, inače, imala i katolike, muslimane - navodi sagovornik.
- Naš zadatak je bio da se vrati lokacija Maja glava, pored Rase košares, to je dominantan vis i ko drži njega, kontroliše deo prema karauli Morina i prema Padežu, tj. karauli Košare. Isplanirali smo akciju, rasporedili snage i krenuli u borbu.
Čudom ostao živ
Tokom akcije, Kovačević je teško ranjen. Bukvalno je pravim čudom ostao živ.
- Mnogo puta sam razmišljao šta me je ranilo. Kad sam se okrenuo, video sam žuti krug i crnu tačku. Imali smo iskustva sa stranim plaćenicima u redovima šiptarskih terorističkih snaga koji su imali puške sa podcevnim bacačem granate. To je mala granata, 40 milimetara. Pretpostavljam da me je ona udarila u šlem. Leva strana tela mi je stradala, glava, lice, pleksus, u telu i danas imam oko 60 gelera. Presečen mi je nervni sistem sa leve strane, vratio sam pokretljivost, ali nemam osećaj. Ostao sam i bez levog oka - opisuje pukovnik i nastavlja:
- Kad me pogodilo, u jednom trenutku osetio sam kratak i rezak bol. Užasno jak. Klečali smo iza žbuna i imao sam osećaj kao da se praznim, tonem, nestajem. Samo sam uspeo mom zameniku Čupku da kažem: "Čuvaj mi decu". Na improvizovanim nosilima, pod borbom, vojnici su me izvlačili. U nekim trenucima sam gubio svest, a u nekim sam, kako su mi posle pričali, ja hrabrio vojnike: "Izdržite, možemo! Evo nas".
Kovačeviću su lekari ubacili 23 litre tečnosti da bi mu povratili puls i održali ga u životu. Izvadili su mu iz nogu dve vene i uspeli da prespoje arterije. Zahvaljujući njima, kaže, danas može da ispriča priču o herojskoj borbi junaka s Košara. Mnogi od njih, nažalost, položili su živote da bi zaustavili neprijatelja i sačuvali Srbiju. Slava im i neizmerno hvala na tome…
Spomenik herojima pored Milana Tepića
Heroji pored heroja! Spomenik borcima sa Košara, koji je napravljen u velikoj akciji Srpskog telegrafa, najverovatnije će biti postavljen na Dedinju, kod bolnice Dragiša Mišoović, u neposrednoj blizini spomenika majoru Milanu Tepiću. Ovo je predlog Urbanističkog zavoda Beograda, koji će se naći pred odbornicima gradskog parlamenta. To je poslednji korak ka realizaciji ideje koju je naš list pokrenuo u maju 2017. da se junacima sa Košara, čija će imena biti svetionik generacijama, podigne spomenik kojim ćemo im se bar na neki način odužiti.
Akciju su podržali su heroji sa Košara, građani i mnoge poznate ličnosti.
Pročitajte OVDE priču o velikom heroju koji je izgubio borbu s NATO lovcima.
Izvor: Srpski Telegraf
