Najnovije

PROPALA AMBICIJA MLADOG LIDERA: Makron je imao strategiju zvanu "Merkel" da osvoji Evropu, ali je umesto toga usledio "šamar"!

Predsednik Srbije u Berlinu će na skupu lidera regiona razgovarati sa Makronom i Merkelovom. Iako su kosovski mediji najavili da će na tom sastanku biti izneta prva konkretna rešenja, izvori "Blica" tvrde da je reč samo o opipavanju terena.

Makron i Merkelova (Foto: Jutjub)

Emanuel Makron je 2017. na vlast došao uz pomoć pro-EU retorike i anti-desničarske "karte", odlučan da preoblikuje Uniju u svoj imidž, a uz pomoć Angele Merkel.

Ali njegova ambicija da produbi veze Evrope u mnogim oblastima - uključujući zajednički budžet za evrozonu - ubrzo je zamenjen budalaštinama i nejasnim obećanjima, pošto je podrška Merkelove bila hladnija, a nije se ni materijalizovala u drugim državama EU, piše "Blumberg". Pokušaji da se francusko-nemački odnos koristi kao temelj ujedinjene Evrope ubrzo su utihnuli usled očiglednih razlika između Berlina i Pariza. One su se kretale od načina upravljanja Bregzitom do načina na koji se može odgovoriti na trgovinske pretnje Donalda Trampa, kao i kako poboljšati zajedničku valutu.

Makron je priznao nesuglasice sa Berlinom u govoru pred nacijom prošle sedmice, a čak i spomenuo nemačku "klonulu" ekonomiju. Potpuno različita retorika nego pre dve godine.

Neke od tih razlika su, naravno, stare decenijama. Visoka potrošnja i visoko oporezivanje u Francuskoj, često se sukobljavalo sa posvećenošću Nemačke štednji, strukturalnim reformama i ostatku evrozone koja je sledila njeno liderstvo. I politički su zemlje na različitim krajevima federalističkog spektra. Francuska se zalaže za evropsku integraciju, a Nemačka traži od svog suseda da najprije uredi kod "kuće" svoju ekonomiju. Kako kaže Zaki Laidi iz "Sajns Po": "Francuska predlaže, a Nemačka je indisponirana".

Ipak, Makron nije mnogo pomogao. Bilo da se radi o taktičkoj grešci ili političkoj naivnosti, fokus 41-godišnjeg bankara na Merkelovu učinio je težak posao još težim. Pomak ove veličine u okviru nemačke politike zahteva više nego samo odobrenje kancelara; zemlja ima dugu istoriju koalicijskih vlada, njene najveće stranke imaju novo rukovodstvo i javnost je neprijateljska nastrojena prema spasavanju i podeli tereta sa partnerima iz EU. Bivši savetnik Makrona, Šahin Vale, žalio se na opsednutost Elisejske palate nemačkim "šefom".

Ovi dokazi o političkim manama predsednika neće biti iznenađenje za mnoge u Francuskoj, gde je njegova "jupiterijanska" distanca od zakonodavaca i zvaničnika bila deo razloga zašto on i njegov tim nisu videli dolazak "Žutih prsluka". U Nemačkoj, politički poeni koje je postigao sa Merkelovom nisu prošli kao što se nadao, jednostavno zato što to nije način na koji sistem tamo funkcioniše. Reakcija Merkelovog konzervativnog bloka na Mesebergovu deklaraciju iz 2018. godine - francusko-nemačko partnerstvo čiji je cilj oživljavanje projekta EU - bila je veoma kritična, uprkos svim njenim kompromisima i propustima.

Sličan je nedostatak volje u drugim zemljama članicama EU, a jedan diplomata je rekao za Makronove velike planove da “oni sa vizijama treba da odu kod lekara”. U međuvremenu, holandski premijer Mark Rute se suprotstavio francuskim ambicijama za izgradnju veza sa fiskalno opreznijim nordijskim i baltičkim državama u borbi protiv federalizma. Francusko-nemački Ahenski sporazum, koji se tiče produbljivanje saveza između dve zemlje, takođe je slabo prihvaćen od strane nekih "manjih" zemalja EU. Neki u Briselu su gunđali da to opet izgleda kao Evropa iz 1950-ih.

Makronova promena prošle nedelje na mnogo oštriji ton protiv Nemačke, priznanje je da su njegove domaće poteškoće najvažnije upravo sada, posebno kada njegova kampanja za majske evropske parlamentarne izbore ne ide dobro (Marin Le Pen vodi u anketama u Francuskoj). NJegovo rešenje za smanjenje tenzija zbog "Žutih prsluka" bilo je davanje 15 milijardi evra i smanjenjima poreza, što je bila jasna pretnja berlinskim "bankarima".

Nema ničeg lošeg u tome što se teoretski svrstava uz Nemačku, s obzirom na potrebu zemlje da ponovo uspostavi ravnotežu između svoje ekonomije i olakša njenu privrženost štednji. Ali, kao što bi mogli reći i sami Nemci, lakše će to uraditi ako Makron prvo stavi Francusku u ravnopravan položaj, zaključuje "Blumberg".

Tursko vrhovno izborno veće (YSK) u ponedeljak je poništilo rezultate izbora za gradonačelnika Istanbula i odredilo ponavljanje izbora 23. juna, a opozicija je popuštanje zahtevu predsednika Redžepa Erdogana nazvala znakom "diktature". Pročitajte OVDE sve detalje.

Izvor: Blic

Bonus video

Da li nas pandemija otuđuje od Boga i ljudi? Vladimir Dimitrijević

Knjigu “Smak Sveta” Dragoša Kalajića možete poručiti na linku OVDE.

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube