Od oktobra 2014. godine u Srbiji naftne kompanije plaćaju taksu od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte, pri čemu Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da odluči koja suma će od tako dobijenog novca otići nadležnima u Ministarstvu rudarstva i energetike za kupovinu zaliha nafte i derivata.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ocenio je pre nekoliko dana da Srbija ima potpunu sigurnost u snabdevanju naftom.
"Na današnji dan rezerve nafte i naftnih derivata dovoljne su da pokriju prosečnu potrošnju za 20 dana", kazao je Antić novinarima u Vršcu 24. septembra, ali nije odgovorio na novinarsko pitanje koliko je novca od prikupljene naknade za obavezne naftne rezerve za tu svrhu iskorišćeno.
Nedoslednosti u formiranju obaveznih rezervi
Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije, međutim, za RSE kaže da "veći deo tog novca nije namenski korišćen za kupovinu obaveznih naftnih rezervi".
Zašto više novca nije opredeljivano u prethodnim godinama za kupovinu obaveznih naftnih rezervi pitanje je za Ministarstvo finansija, kaže Mićović. On ukazuje na, kako navodi, još jednu nedoslednost u formiranju obaveznih rezervi ovog energenta.
"Ministarstvo finansija odvoji novac iz budžeta za kupovinu derivata nafte i prebaci ga Upravi za rezerve energenata (pri Ministarstvu rudarstva i energetike). Ta uprava onda na sve količine nafte koje je kupila plaća akcizu (naknadu) i u taj isti budžet vrati gotovo polovinu novca, što znači da jako mali deo tog novca završi u derivatima. Dakle, plaćena je akciza na strateške rezerve nafte koje će uskladištene stajati godinama", pojašnjava Mićović.
"To je", naglašava, "kuriozitet, to nemate ni u jednoj zemlji".
"Vi zapravo prebacite pare iz jednog u drugi džep, a kažete – uložio sam toliko za kupovinu goriva. Ne, dobar deo novca za tu svrhu je završio u vašim pantalonama", kaže Mićović.
Savić: Naftaši ne gube mnogo
Iz Ministarstva finansija Radiju Slobodna Evropa nije stigao odgovor na upit o ovoj primedbi Udruženja naftnih kompanija Srbije, a LJubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, argumentuje da u toj priči postoji i drugi deo koji je izostavljen, ali je važan.
"Država neće prodavati to gorivo iz rezervi, ona nema svoje pumpe, neće, dakle, prodavati naftu u svojoj režiji nego će je isporučiti upravo benzinskim pumpama tih privatnih naftnih kompanija koje to regularno rade. Prema tome, to ima rezona jer država već odvaja neki novac za obavezne rezerve i za njihovo opsluživanje i skladištenje", kaže Savić.
Taj novac, dodaje, može biti zarobljen duže vreme jer je pitanje kada će i kako te rezerve biti iskorišćene.
"Zašto naftne kompanije ne razmisle na sledeći način: ako dođe do neke krize, pa barem 20 dana će im država isporučivati naftu, a da tih rezervi nema – šta bi one radile? Mogle bi imati i gubitke. A kada se ta nafta stavi u promet, oni i tako i tako plaćaju akcizu", kaže Savić i dodaje da naftaši u suštini ne gube mnogo, gube samo utoliko što avansiraju plaćanje akcize, odnosno naknade.
Evropska unija je 2009. godine zemlje članice direktivom obavezala da imaju rezerve i sirove nafte i derivata za 61 dan do 90 dana.
Ugovor sa Energetskom zajednicom i Srbiju obavezuje da do 2023. godine obezbedi rezervu nafte i derivata za 61 dan. To je i jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Da li će Srbija ući u Evroazijsku uniju, saznajte OVDE.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
