Teroristi Hadžat Tahrir Al-Šama i militanti proturskih islamističkih milicija, blokirani s tri strane, odlučili su napustiti grad u kojem su navođenim projektilima ruski i sirijski avioni uništavali njihovu tehniku i ljudstvo, a topovi razarali linije odbrane na ulazu u grad. Nakon ulaska u grad, kako bi se proširilo područje kontrole, vladine snage su uspostavile nadzor u nad naseljen Kafruma i Hantutin severno od Marat Al-Numana.

Sledeća meta sirijske vojske će verovatno biti grad Sarakib, dok se  snage 4. oklopno-mehanizovane divizije, probijaju se prema Kanu Tumanu, zapadno od grada Alepa. Na tom sektoru je došlo do prvog proboja i oslobođeno je nekoliko lokacija, uključujući područje Rašedin 5, brdo Afgan i farme Kan Tumana, na koje se sada vrši pritisak s istoka i severa iz smera Alepa.

Očekuje se da će sirijska vojska u narednih nekoliko dana preuzeti ceo autoput M5, koji povezuje Damask, Homs, Hamu i Alepo.

Sporno bi bilo tursko promatračko mesto južno od grada, ali tamo više nema terorističkih milicija, tako da bi ovo bilo treće po redu koje se našlo duboko u pozadini linija vladinih snaga.

Kao što vidimo, ovaj put su jedinice sirijske vojske i njihovi saveznici, osim što su nastavili  napredovati u južnom Idlibu, krenuli u probijanje odbrane u zapadnom Alepu.

Čini se da su, nakon nedavnih poraza u „Velikom Idlibu“, snage Hadžat Tahir al-Šama i saveznici sirijske Al-Kaide koje podržavaju Turci u potpunom haosu. Komanda sirijske vojske pokrenula je ofenzivu u Idlibu 19. decembra 2019. Vladine trupe su od tada oslobodile oko 50 naselja na jugu i istoku provincije, te nekoliko u jučerašnjem proboju zapadno od Alepa, gde je logičan smer napada autoput M5 i velika vojna baza „Ikarda“, nakon čega bi nadzor nad ovom saobraćajnicom bio potpun i moglo bi se reći da su ostvareni ciljevi druge faze operacije „Zora Idliba“.

Sada se svi pitaju šta dalje? Na ovo pitanje je teško dati precizan odgovor, ali pokušajmo napraviti najbližu prognozu onoga što  će se događati sledećih dana i nedelja.

Juče je konvoj turske vojske prešao je granicu sa Sirijom preko kontrolne točke Kafr Lusein na severu provincije Idlib i kreće se prema jugu pokrajine. Konvoj se navodno sastoji od 30 vozila, uključujući 12 oklopnih vozila koja nose opremu.

Konvoj je krenuo prema jugu kada su sirijske vladine snage opkolile tursko promatračko mesto u Mar Hatatu, selu u provinciji Idlib. Ovo je treće tursko promatračko mesto koje je poslednjih meseci praktički živi u uslovima opsade sirijske vojske. Sva tri su bila smeštena u blizini položaja militanata povezanih s Al-Kaidom. Cilj ovog konvoja bi mogao biti uspostava novog promatračkog mesta na mestu gde bi Turska htela da se zaustave vladine snage, dok se terorističke grupe nadaju da će Turci ući u Sarakib i tako osujetiti glavni cilj ofanzive, odnosno uspostavu kontrole nad autoputem M5. No kako je cela operacija dogovorena na nivou odnosa Ankare i Moskve, malo je verovatno da će Turci spašavati terorističke grupe i izlagati se direktnoj vatri u području Sarakiba, koje je pod stalnim udarima ruskog i sirijskog vazduhoplovstva. Verovatnije je da će turska vojska uspostaviti punkt u Idlibu kako bi sprečila da se veliki konvoj izbeglica, koji se kreće prema severu, probije do granice s Turskom i pokuša ući na tursku teritoriju.

Sirijska vojska je spremna na ovakve zadatke

Kada govorimo o borbama SAA u Idlibu, moramo reći da je ovo potpuno druga vojska od one koja se u martu 2015. u panici povlačila iz jednog grada u drugi, sve dok teroristička koalicija nije uspostavila nadzor nad celom pokrajinom.

Sada se u pokrajini, poslednjoj utvrdi terorista u Siriji, vodi pravi rat, iako je napredovanje vladinih snaga stalno prekidano raznim primirjima. Damask je izrazio volju da želi vratiti nadzor nad celim Idlibom i ostatkom okupirane Sirije, a za to ima podršku Rusije, iako je Moskva uvek težila da izbegne veliko krvoproliće. Ono ne bi bilo od koristi ni Asadu, jer bi se teroristi u borbama u kojima su sterani u ćpšak branili očajnički i do poslednjeg čoveka, a sirijska vojska, bez obzira na sigurnu pobedu pretrpela bi velike gubitke.

To bi imalo loše posledice kako na moral vojske koja je iscrpljena u devet godina rata, tako i na stanovništvo umorno od sukoba. Stoga se koristi taktika otkidanja delova teritorije u vremenskim intervalima, kako bi se korak po korak vratila čitava izgubljena teritorija.

Ko se dobro seća, prvi korak  prema oslobođenju pokrajine Idlib je napravljen 26. januara 2018. godine, kada je sirijska vojska povratila kontrolu nad gradom i vojnom bazom Abu Duhur. To je bio strateški napredak, jer su vladina snage dobile avio bazu iz koje sada sprovode napade jurišnim helikopterima i češkim „školskim“ avionima L-39, naoružanim teškim mitraljezima, kojima u brišućem letu gađaju teroriste, kao prekjuče na putu južno od Sarakiba. Ali osim strateškog, oslobađanje Abu Duhura pre dve godine je bio važan simboličan proboj, jer se SAA po prvi put vratila u provinciju Idlib.

Podsetimo, baza Abu Duhur predstavljala je od 2015. nadalje jedan od najstrašnijih vojnih poraza u napredovanju terorističkih snaga, koje su varvarski ubijale zarobljene vojnike.

Sledeće godine, tačno u novembru 2019., oslobođen je strateški grad Kan Šejkun, lokacija koja je poznata zbog insceniranog hemijskog napada koji je Siriju koštao kaznenih udara američke vojske u aprilu 2017. Dodajmo ovome, da su juče vladini izvori naveli kako su u području Marat Al-Numana sirijski vojnici zarobili jednog od arhitekata lažnog hemijskog napada i biće zanimljivo ako se ova vest potvrdi kao verodostojna.

Sada je red došao Marat Al-Numan, drugi najveći grad u provinciji, ali pre svega je mesto s pogledom na autoput M5, prometnu arteriju koja je u mirnodopsko vreme u kratkom vremenu povezivala Damask s Alepom, prolazeći kroz Homs i Hamu. Za vladu Bašara Al Asada, kontrolisati taj put je od vitalne važnosti. S autoputem M5 u vladinim rukama ne samo da bi će se zakomplikovati život terorističkih grupana području Idliba, već bi moglo započeti i oživljavanje sirijske ekonomije, barem u zapadnom delu zemlje, onom u kojem su smešteni svi glavni gradovi.

Sirijski i ruski avioni su danima sprovodili udare protiv položaja terorističkih i islamističkih grupa prisutnih na tom području, ali i nešto severnije zapadno od Alepa. Sada kada je Marat Al-Numan slobodan, te osiguran severoistočno i jugoistočno, zauzimanje dva veća naselja koja će biti utvrde na prilazu gradu do sledeće ofenzive, SAA se može fokusirati na Sarakib i deo puta do Alepa. Konačno, dogovor Rusije s Turskom 2018. iz Sočija je bio da će sirijska vojska obustaviti sve operacije, a militanti će otvoriti ovaj autoput za prolazak civila i roba.

Sirijska vojska je Marat Al-Numan oslobodila bez krvavih uličnih borbi, što znači da su, osim vojnih, svoj posao odlično odrađivali i obaveštajni sektori sirijske vojske.

Daljnji napredak prema Idlibu

Iako bi mnogi u slavljeničkoj euforiji želeli da se „ide na Idlib“, to nije tako jednostavno kao što se čini na prvi pogled. Uslovi za opštu ofenzivu u pokrajini Idlib postoje, ali samo u smislu ljudstva i tehnike, uz gubitke koji bi se mogli proceniti na najmanje 10% od ukupno raspoređenih snaga u celom području. To bi bilo previše i stvorio bi se rizik slabljenja drugih područja, jer ne zaboravimo da u području Afrina, Azaza i Jarabulusa na severu postoje jake proturske milicije, koje zbog zaustavljanja kampanje protiv Kurda sede besposleni. Ako bi vladine snage pretrpele prevelike gubitke u Idlibu, ove islamističke milicije bi, pod izgovorom da „oslobađaju prostor za izbeglice iz tog područja“, mogle napasti vladine snage i zauzeti deo teritorija na severu.

Ali osim vojnih razloga, postoje i oni politički. Razboritost Damaska se vidi u tome da obraća pažnju na ono što su i ciljevi Rusije, jer je jasno da će Idlib biti oslobođen pre ili kasnije, a Moskva je ta koja je stalno uključena u razgovor s Turskom i Erdoganom, koji je uvek pokazivao zabrinutost zbog moguće eskalacije u Idlibu.

Ankara se posebno boji novog velikog protoka sirijskih i izbeglica stranih boraca, Čečena, Ujgura i drugih koje je teško kontrolisati. To bi bila situacija koju bi, prema turskoj vladi, bilo teško rešiti. Dakle, kako bi izbegao egzodus i osiguralo da Turska ne nađe izgovor da ometa operacije sirijske vojske u Idlibu, Rusija je s Asadom koordinirala planove za „spor napredak“, komad po komad, ali je konačni cilj puna uspostava kontrole nad Idlibom. Jedina nepoznanica u ovom trenutku je tačan datum kada će to biti ostvareno.

Pogledajte  OVDE   kako nepogrešivo gađa sirijski tenk.

Izvor: logicno. com