NATO je zvanično odgovorio na pitanje da li prate situaciju u Crnoj Gori, odnosno masovne litije koje se više od mesec održavaju u znak protesta Mitropolije crnogorsko-primorske nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
Predstavnici NATO-a su pitani da li su obavešteni o dešavanjima u Crnoj Gori, da li prate situaciju, da li smatraju da postoji bezbednosni rizik i kakva je praksa NATO-a kada u državi članici postoji ta vrsta rizika.
“NATO se ne meša u unutrašnje stvari. Sloboda izražavanja važna je u svakoj demokratiji - sve dok se to radi na miran način”, rečeno je iz NATO-a.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović nedavno je rekao da nije tačno da je zbog održavanja litija Crna Gora zvala NATO u pomoć.
“To nije tačno. Crna Gora ima obavezu da razmenjuje informacije. Ovo (protesti) je zanimljiva informacija koja se ne tiče samo Crne Gore, već se tiče i Zapadnog Balkana. Mi smo tu informaciju kao odgovorna članica NATO-a razmenili sa Alijansom, ali nije bilo poziva, ni slučajno. Višak očekivanja od EU ni od NATO-a nisam imao, ali bih voleo da vidim, da ove informacije malo prodrmaju i briselsku administraciju i u drugim centrima, da se shvati da vreme na Balkanu definitivno ne stoji”, poručio je Đukanović.
Crna Gora je članica NATO-a od 2017.
Stoltenberg: Sve više članica suočeno sa hibridnim pretnjama
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kazao je u utorak da se sve više zemalja članica suočava sa hibridnim pretnjama, ističući da je NATO tim zbog toga boravio u Crnoj Gori krajem novembra.
“Videli smo da hibridne pretnje sve više i više postaju realnost za sve više NATO saveznika. To je mešavina prikrivenih operacija, vojnih i nevojnih vidova agresije, sajber agresije protiv NATO saveznika. Na zahtev Vlade Crne Gore mi smo uputili prvi takav tim u Crnu Goru u novembru. Proveli su tamo nekoliko dana”, kazao je Stoltenberg na konferenciji u Briselu.
Pročitajte OVDE kako su Rusi raskrinkali Mila Đukanovića.
Izvor: Vijesti