U međuvremenu je Ankara tražila od Vašingtona da u znak podrške turskim vojnim operacijama u Idlibu pokrene vazdušne patrole i da postavi raketne sisteme Patriot za suzbijanje mogućih sirijskih i ruskih napada. Tada je Midl Ist Aj (Middle East Eye) najavio da Ankara čeka odgovor od NATO pakta na zahtev za veću podršku svojoj protivvazdušnoj odbrani.
Odgovor iz Vašingtona je odmah stigao. Nije udovoljio turskim zahtevima, ali je poslao neverojatnu poruku. Posebni izaslanik za Siriju, DŽejms DŽefri, govoreći o terorističkim skupinama koje su aktivne u Idlibu, poput saveza Hadžat Tahrir Al-Šam, je rekao: “To više i nije baš teroristička organizacija i u nekim aspektima se s njima može čak i razgovarati”.
Neverojatna poruka kojom se prihvaća ranije provedeno rebrendiranje skupine. Podsetimo, Al-Nusra Front je postao DŽabat Fateh Al-Šam, skupina je zamenila boje na zastavi i sada isti natpis imamo s crnim slovima na beloj podlozi, a ne obrnuto, a preko svog vođe Mohamada Al-Golanija je obećala da će prekinuti sve veze s vrhom Al-Kaide i Aymanom Al-Zavahirijem i sada za SAD „više i nije baš teroristička organizacija“.
Izjavu je Moskva definirala kao “neprihvatljivu”, kako je izvestio ruski ministar spoljnskih poslova Sergej Lavrov.
“I Al-Nusra Front i skupina Hadžat Tahrir Al-Šam službeno su uključene u popise terorističkih organizacija Veća sigurnosti UN-a i čak i u Sjedinjenim Državama. Međutim, nije prvi put da su službeni delegati Vašingtona, uključujući specijalnog predstavnika Sjedinjenih Država za Siriju DŽejmsa DŽefrija, dali izjave u kojima se sugerira da se Hadžat Tahrir al-Šam smatra neterorističkom organizacijom”, rekao je ruski ministar spoljnih poslova.
U međuvremenu se u Vašingtonu u svom lobiranju aktivirala organizacija poput Veća za američko-islamske odnose (CAIR), za koju razni naučnici i internetske stranice kao što su Istraživački projekt o terorizmu i Centar za sigurnost navode da je povezana s Muslimanskim bratstvom, dok iz ove organizacije na takve optužbe odgovaraju da su posledica „islamofobije“.
Zanimljiv aspekt je taj da su se, kako bi podstakli američku vladu da reaguje protiv napredovanja sirijskih vlasti u Idlibu i okončali rusko-sirijsko bombardiranje “civilnog stanovništva”, lično angažovali direktore Veća za američko-islamske odnose Nihad Avada i Zaher Sahloula, koji je na čelu dobrotvorne organizacije MedGlobal, prema kojoj Putin “bombarduje sirijske bolnice i decu”.
Zanimljivo je da su Adžad i Sahloul bili prisutni i na sastanku u Beloj kući u oktobru 2015. u znak protesta protiv ruske vojne intervencije u Siriji, započete u septembar 2015., koja je zapravo dovelo do poraza Islamnske Države i raznih džihadističkih grupa koje deluju na sirijskoj teritoriji. Sve je dokumentovano na kanalu Global Watch of Brotherhood Watch, internetskim stranicama koje nadgledaju aktivnost Muslimanskog bratstva na globalnom nivou. Još tada su „islamski“ predstavnici optuživali Ruse za bombardovanje civila i infrastrukture i kritikovali pristup Moskve, tvrdeći kako, između ostalog, “igra igru s Islamskom Državom” i “izaziva još više terorizma”, da bi sve ove optužbe opovrgnule naknadne aktivnosti ruske i sirijske vojske.
Takođe vredi zapamtiti da je 1994. godine Avad snimljen na konferenciji izjavivši kako podržava Hamas, palestinsku organizaciju koja je de fakto militantna frakcija Muslimanskog bratstva u Pojasu Gaze i koja je 2012. doslovno izdala Asada, koji je Hamasovim čelnicima i militantima godinama davao utočište i prostor za političko delovanje na sigurnim lokacijama u Damasku. Bivši vođa Hamasa Kaled Mešal je na početku islamističke pobune u Siriji svojim borcima rekao da se pridruže islamističkim militantima, a on je pobegao u Dohu i bio je u kontaktu s američkim obaveštajcima i Pentagonom, kako bi koordinirao borbene aktivnosti Hamasovih boraca u rušenju Asada, umesto da se bori protiv okupacije Palestine.
To sigurno nije bio prvi put da su se stvorile jake veze između Vašngtona i islamističkih krugova. U januaru 2015. je američki Stejt Department ugostio delegaciju članova egipatskog Muslimanskog bratstva, uključujući Valida Šarabyja, člana takozvanog „Egipatskog revolucionarnog veća“ i “Sudaca za Egipat”, koji je u januaru 2014. godine uklonjen s dužnosti u Egiptu zbog povezanosti s Muslimanskim bratstvom. Uz njega je bio Gamal Hešmat, bivši član egipatskog Muslimanskog bratstva, koji se na fotografiji pojavio s vođom Hamasa, Kaledom Mešalom, Abelom Magvudom Al-Dardaryem, bivšim članom Odbora za spoljne odnose egipatske stranke povezane s MB, te Mahom Azamom, predsednikom „Egipatskog revolucionarnog veća“, aktivnog protiv vlade Abdela Fataha Al-Sisija.
Vredi zapamtiti i bivšu američku veleposlanicu u Kairu Ane Paterson, prisiljenu na beg nakon protesta protiv islamističke vlade i protiv Obamine administracije, koju su Egipćani s punim pravom optužili da podržava islamiste. Paterson će se potom fotografisati na nekom događaju, dok na trgu Raba Al-Adavijya rukom čini gestu s četiri prsta, koja je postala simbol “otpora” članova egipatskog Muslimanskog bratstva.
Nada islamističkih skupina je da će se s pritiskom njihov glas čuti i da će podstaći Vašington da u Siriji interveniše protiv vladinih snaga koje podržava Moskva.
Ipak, ovo je malo verojatan scenario, ne samo zato što se potpora islamistima nakon Trampovog dolaska u Belu kuću u velikoj meri smanjila, a ako već nije intervenisao Obama, teško je verovati da će Tramp to učiniti nekoliko meseci pre izbora.
Drugo, treba imati na umu da Vašington ne izgleda baš zainterecovan za ono što se događa Idlibu, a američki analitičari kao da su svesni da će se grad uskoro vratiti pod kontrolu Damaska, stoga ne žele računati na neverojatne zaokrete.
Takođe treba imati na umu da Vašington mnogo više zanima što se događa na istoku, pre svega u Kini, sigurno ne Sirija, koja se smatra područjem pod kontrolom Moskve.
Libija
U međuvremenu islamističke terorističke skupine pokušavaju tražiti pomoć od Vašingtona i u Libiji. Ministar unutrašnjih poslova u Tripoliju, Fathi Bišaga, službeno je pozvao SAD da otvore vojne baze u zemlji. Poziv je usledio nakon što je Trampova administracija objavila da želi redizajnirati raspored američkih baza u inostranstvu, uključujući Afriku.
U Bišaginoj ponudi je moguće videti potrebe takozvanog premijera Fayeza Al-Saraja, koji je u poteškoćama zbog napredovanja generala Haftara.
Naime, vlada u Tripoliju je izvršno telo koje samo formalno vodi Fayez Al-Saraj, dok je pod stvarnom kontrolom raznih milicija iz galaksije Muslimanskog bratstva. Drugo, vidljiva je i duga ruka Redžepa Tajiipa Erdogana, obzirom na to da je vlada u Tripoliju pre svega marionetska vlada Ankare.
U stvari, Turska je u Tripoli poslala trupe, vojne savetnike, naoružanje, a čak je “preselila” u Libiju na stotine militanata s područja Idliba, plaćajući im 2000 dolara mesečno i obećavajući im na kraju vojne kampanje da ih sve čeka tursko državljanstvo.
Jasno je da se Tripoli, možda po savetu Ankare, pokušava legitimisati u očima Vašingtona kao antihaftarova snaga, a samim time i antiruska.
Sličnosti između zahteva Ankare za intervencijom u Idlibu i onoga iz Fathija Bišage u Tripoliju su očite, ali šanse da će Vašington pokazati interes da udovolji ovim zahtevima su neznatne.
Naravno, uvek ostaje omiljeni način ratovanja u proteklih nekoliko desetleća u okviru kojeg se SAD služe raznim skupinama na terenu, potpuno nevažno jesu li to ukrajinski neonacisti ili islamski fundamentalisti. Stoga izjavu DŽejmsa DŽefrija da sirijski ogranak Al-Kaide „više i nije baš teroristička organizacija“ treba sagledati u tom kontekstu i Hadžat Tahrir Al-Šam će dobiti pomoć, verojatno u oružju i novcu, a ostaci onoga što preživi kampanju sirijske vojske u Idlibu će se uvek moći koristiti u nekom drugom žarištu, što je već omiljeni „modus operandi“ CIA-e.
Pročitajte OVDE da li Putin i Erdogan imaju tajni plan za Idlib.
Izvor: logicno.com/ N. Babić
