U saopštenju vatrogasne službe navodi se da vatra još tinja na travi u šumi, ali nema otvorenog plamena.

Postojala je bojazan da bi vatra mogla da zahvati i ostatke postrojenja u kojem se 1986. desila nuklearna katastrofa.

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je da pažljivo prati razvoj situacije i pohvalio je pripadnike hitnih službi za hrabru reakciju.

Za to vreme iz organizacije Grinpis tvrde da je požar mnogo veći nego što ukrajinske vlasti navode.

U međuvremenu, ukrajinska policija je saopštila da je uhapsila 27-godišnjeg muškarca za kojeg se sumnja da je podmetnuo požar.

Iako su šumski požari česta pojava ovoj oblasti, Grinpis tvrdi da je ovo najgodi u poslednjih nekoliko decenija.

Turisti i dalje mogu da obilaze grad, ali pod strogom kontrolom. U 2018. godini više od 70.000 građana je posetilo Pripjat, a ta brojka je prošle godine bila još veća zbog uspeha serije Černobilj.

Iz policije navode da vatra gori od 4. aprila.

Kakva je situacija?

Stotine vatrogasaca i nekoliko aviona i helikoptera su angažovani u gašenju požara.

U utorak su predstavnici hitnih službi saopštili da je požar stavljen pod kontrolu.

“Nema otvorenog plamena", navodi se u saopštenju i dodaje “da vatra tinja još na travi u šumi".

“Pokušavamo da zaustavimo širenje nekoliko žarišta", navodi Volodimir Demčuk, zvaničnik Ukrajinske hitne službe.

Avion za gašenje požara je u ponedeljak bacio 538 tona vode na mesto požara u šumi.

Zvaničnici navode i da je nivo radijacije u okolini Černobilja i u glavnom gradu Kijevu u “granicama normale".

Jegor Firsov, vršilac dužnosti šefa ukrajinske Državne inspekcijske službe za zaštitu životne sredine, objavio je 5. aprila na Fejsbuku da je nivo radijacije u toj oblasti porastao iznad normale.

Vladini zvaničnici su odbacili te nalaze i rekli da je nivo radijacije "u normalnim okvirima". Firsov je potom povukao sve tvrdnje.

Dim od požara sada duva ka Kijevu.

Černobilj nuklearna elektrana i obližnji Pripjat napušteni su od 1986. kada je eksplodirao jedan od reaktora.

Ubrzo po eksploziji oblak radijacije raširio se većim delom Evrope, ali je najgore prošla oblast neposredno oko elektrane.

LJudima je danas zabranjeno da žive u krugu od 30 kilometara od Černobilja.

Ostala tri reaktora elektrane su nastavila sa radom sve dok Černobilj nije zvanično zatvoren 2000. godine.

Pročitajte OVDE kako su Nemci savladali koronavirus.

Izvor: Bi-Bi-Si na srpskom